Skip to content

11. SESIJA IGMANSKE INICIJATIVE: Dejtonskom sporazumu prošao rok trajanja

Asocijacija preko 140 nevladinih organizacija iz zemalja tzv. Dejtonskog trougla, odnosno iz SCG, Hrvatske i BiH, Igmanska inicijativa, prošlog je vikenda održala svoju 11. sesiju u Sarajevu, obeležavajući tom prilikom desetu godišnjicu Dejtonskog sporazuma i petogodišnjicu svog osnivanja. Ove godine navršilo se i deset godina od kako je grupa od 38 intelektualaca iz Srbije, antiratnih aktivista, predvođenih pokojnim profesorom Miladinom Životićem, uspelo da probije ratne barijere i da, preko Igmana, putujući više od 24 sata, stigne u opkoljeno i već četvrtu godinu besomučno bombardovano Sarajevo i sastane se sa grupom sarajevskih intelektualaca. Igmanska inicijativa je po tom susretu dobila ime.

Već dugo vremena ne samo među bosanskohercegovačkim političarima i intelektualcima spominje se da je Dejtonski sporazum odigrao svoju istorijsku ulogu i obezbedio mir ali da istovremeno predstavlja krupnu prepreku daljem razvoju BiH. Dejton je, međutim, predstavljao „svetu kravu“, kojom je skoro ceo svet bio ponosan, pa se o tome govorilo tiho ili su o tome javno govorili samo pojedinci, ističući da je ovaj sporazum zabetonirao postratno stanje u BiH i faktički onemogućio stvaranje građanske, prosperitetne države. Tek u poslednje vreme pokrenute su javne debate o ovom pitanju.

Sa druge strane, sve srpske nacionalne stranke u BiH oštro se protive i pomenu revizije ovog sporazuma, smatrajući da se time zapravo želi poništiti entitet Republika Srpska. I bosanskohercegovački hrvatski političari okupljeni oko HDZ nisu zainteresovani za suštinsku promenu ovog dokumenta, bolje rečeno ustavno-pravnog okvira koji je iz njega proizišao, osim ako se pod tim ne podrazumeva da BiH dobije i treći entitet – hrvatski. Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, međutim, oštro se protivi bilo kakvoj daljoj razgradnji BiH i smatra da je stvaranje još jednog entiteta potpuno besmisleno. On se, naprotiv, zalaže za jačanje zajedničkih institucija BiH i u tom smislu se može reći da je dosledan, jer se već početkom devedesetih ogradio od delovanja HDZ-a, odnosno napustio ovu stranku kada se ona otvoreno uključila u ratno rasparčavanje međunarodno priznate države. Zbog toga je on u Sarajevu izuzetno popularan političar i rado viđen gost.

Igmanska inicijativa je do sada imala nekoliko uspešno završenih „nemogućih misija“, kada je recimo pokrenula – mnogi su sumnjali u njen uspeh – inicijativu za suspendovanje viznog režima između SCG, BiH i Hrvatske i redovno okupljala šefove ovih država da dogovore konkretne korake koje će pomoći normalizaciji odnosa u regionu. Prošle sedmice Igmanska inicijativa je na velika vrata „gurnula“, kako smo rekli ne baš „politički korektnu“ temu u javnosti regiona, temu koja se tiče „isteka roka trajanja“ Dejtonskog sporazuma. Predstavnici Igmanske inicijative uobličili su izjavu, u kojoj se između ostalog, konstatuje da dejtonski model nije „izdržao zahteve životne, političke i istorijske stvarnosti tokom minule decenije“, i ponudili da tu izjavu potpišu predsednici triju država.

Ova izjava je prosleđena kabinetima predsednika Hrvatske i SCG, Stjepana Mesića i Svetozara Marovića, kao i kabinetima tri člana Predsedništva BIH – Ive Mira Jovića (predsedavajući), Sulejmana Tihića i Borislava Paravca. Mesićev i Marovićev kabinet nisu imali nikakve primedbe na tekst izjave, ali je zato na sastanku predsedništva BiH došlo do potpunog suprotstavljenja stavova, zbog čega dokument nije potpisan. Dok je hrvatski član predsedništva Jović insistirao da se u tekst izjave unese više sadržaja s nacionalnim vrednostima i kriterijumima (ma šta to značilo!), Tihić je tražio upravo suprotno, odnosno da se u tekstu izbegavaju nacionalne odrednice i kriterijumi. Treći član Predsedništva BiH, Borislav Paravac, bio je potpuno nezainteresovan za tekst izjave, ali ga je a priori odbio. Zbog toga, niko iz Predsedništva BiH nije imao pravo da potpiše izjavu, a predstavnici Igmanske inicijative smatrali su da je besmisleno da izjavu potpišu samo Mesić i Marović. Sejfudin Tokić, Zoran Pusić i Aleksandar Popov – predsednici triju krovnih nevladinih organizacija koje čine Igmansku inicijativu: Foruma demokratske alternative BiH, Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba i Centra za regionalizam iz Novog Sada, potom su izjavu zvanično predali državnicima na proučavanje, u nadi da će se uskoro stvoriti uslovi da se njihovi potpisi pronađu ispod teksta izjave.

Tako je došlo do pomalo apsurdne situacije da svi govornici drugog dana 11. sesije Igmanske inicijative, održane u Parlamentarnoj skupštini BiH, među njima Marović, Mesić i Tihić, zapravo otvoreno podrže sadržaj izjave, a da ona od predstavnika državnog vrha triju zemalja ostane nepotpisana. Mesić je u svom govoru politički zaoštrio pitanje Dejtonskog sporazuma rekavši da je apsurdno da „ratni zločinci odgovaraju pred Haškim tribunalom, a da njihovo delo još uvek živi na ovim prostorima“. Tihić je pak istakao da se svi političari u BiH slažu da je potrebno menjati ustavno-pravni okvir BiH, kao i da je potrebno uskladiti, sada potpuno neusklađena, najviša pravna akta države, dva eniteta i jednog distrikta.

Mada nije ispunjen glavni cilj ovog susreta, može se reći da je on ipak završen uspešno jer je na najviši politički nivo postavljena tema od životne važnosti za građane BiH. Predsednik Hrvatske Mesić je konstatovao da je situacija u BiH takva da je svima jasno šta bi se desilo ukoliko bi se međunarodne snage povukle sa ovih prostora i da je upravo to dokaz da Dejtonski sporazum jeste omogućio mir, ali ne i trajni mir, ali ne i trajan prosperitet. I svakako ne građansku državu, koja je preduslov za evropske integracije.

Nedim Sejdinović

 

Published inNovinski clanci

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *