Skip to content

AKO SANU BUDE VANU: Besmrtni ugriz politike

Glavni razlog za osnivanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, 1979. godine po Odluci Skupštine Vojvodine, bila je, kako tvrde pojedini akademici, autističnost Beograda i Srpske akademije nauka i umetnosti, koji nisu uzimali u obzir kulturno-istorijski specifikum Vojvodine, odnosno njen multikulturalizam. Po tim akademicima, naučnici iz Vojvodine bili su zapostavljani i marginalizovani, jer je akademski Beograd primećivao samo naučnike i umetnike koje je prepoznavala tzv. beogradska čaršija. A ta čaršija nikako nije mogla da učini vidljivim pripadnike nacionalnih manjina, pogotovo one koji su se bavili društvenim naukama, odnosno stvarali na manjinskim jezicima. Tako se dešavalo da su mnogi vojvođanski naučnici primani u inostrane akademije, a da u matičnim odeljenjima SANU mnogi za njih nikada nisu ni čuli.

Drugi, pak, akademici iz sadašnjeg Ogranka SANU u Novom Sadu, oni koji se danas oštro protive inicijativi za nastavak rada VANU, smatraju da je odluka o osnivanju VANU bila “uperena protiv države Srbije”, odnosno da je trebala da bude još jedan “titoistički” znak “nastrane” vojvođanske državnosti.

NALETI NACIONALIZMA I CENTRALIZMA

U naletu srpskog nacionalizma i centralizma, 23. juna 1992. godine, promenjen je status VANU, odnosno ona je pretvorena u novosadski Ogranak SANU. Treba reći da se ogroman broj vojvođanskih akademika tome nije protivio. Neki iz straha, a neki i zbog toga što su verovali da će im članstvo u SANU, koja je bila akademija sa dugom tradicijom i imala respektabilne veze sa mnogim svetskim akademijama, obogatiti naučni rad. Međutim, posle godina sankcija, godina u kojem je SANU prilično devastirana, pre svega velikim uplivom politike i političara u njen rad, veze sa svetom su svedene na minimum.

Sa druge strane, novosadski Ogranak SANU doveden je pred gašenje. Broj članova Ogranka je u proteklih desetak godina sveden sa 34 na 22 akademika. Mnogi su umrli, a one koje je Ogranak predlagao za članove SANU uglavnom nisu dobijali potreban broj glasova na izbornim skupštinama SANU. Jedan ugledni akademik nam je otkrio o čemu se tu zapravo radi. Po statutu SANU, novog akademika može skupštini predložiti bilo koji član akademije. Međutim, veoma su retki slučajevi da za akademika bude izabran onaj koji nema podršku matičnog odeljenja, a oni naučnici i umetnici koje je predlagao novosadski Ogranak nosili su na izbornom listiću x, kao i bilo koji drugi predloženi kandidat čiju kandidaturu nije podržalo matično odeljenje. Tako su se vojvođanski akademici nalazili u društvu “slučajnih” predloga, recimo u društvu sa Milovanom Bojićem, bivšim republičkim ministrom zdravlja, protiv koga se danas vodi nekoliko krivičnih i prekršajnih postupaka.

APEL GRUPE AKADEMIKA

Apel grupe akademika novosadskog Ogranka SANU da se nastavi rad VANU, koji je upućen Skupštini Vojvodine, izazvao je brojne kontraverze u javnosti. Kada je predsednik Skupštine Vojvodine, Nenad Čanak, javno pročitao ovaj apel, skupština je dala zadatak Izvršnom veću da za sledeću sednicu pripremi sav materijal povodom te informacije. U međuvremenu, kako saznaje “Bulevar”, Izvršno veće je donelo Odluku o nastavku rada VANU, ali se sa izlaskom pred Skupštinu Vojvodine sa tom odlukom sačekalo zbog mnogih događanja koji su u međuvremenu potresali vojvođansku skupštinu, a u vezi sa odlukom Upravnog odbora RTS o postavljanju novog direktora RTVNS. Kada pokrajinska vlada izađe sa ovom Odlukom pred Skupštinu i ako bude usvojena, ona će proizvesti konsekvence bez obzira na stav republičke vlade i skupštine, odnosno VANU će automatski nastaviti sa radom, a zgrada, zadužbina Platona Atanakckovića, koju koristi sadašnji Ogranak, a koja se nalazi u vlasništvu Pokrajine, biće predata VANU na korišćenje. Ova Odluka, kako saopštavaju ljudi iz pokrajinske vlade, neće dirati u stečena prava akademika.

Ubrzo nakon što je apel grupe vojvođanskih akademika došao pred poslanike pokrajinske skupštine, održan je Skup Ogranka SANU, na kojem se našao i predsednik SANU, akademik Dejan Medaković. Na Skupu, kojem je prisustovalo 13 akademika, kako se kaže u saopštenju sa tog skupa, većina nije podržala inicijativu za nastavak rada VANU.

Treba reći i to da do sada niko nije izašao u javnost sa tačnim podacima koliko i koji sve akademici stoje iza apela Skupštini Vojvodine. Za sada se jedino zna da su njegovi inicijatori akademici Bela Ribar (vidi intervju!) i Rudolfo Bruči, a da su ih za sada javno podržali akademici Aleksandar Fira i Milorad Radovanović.

Važno je reći i da se i predstavnici “tvrde struje”, takozvani centralisti, slažu sa zamerkom “autonomaških” akademika da postoje mnogi problemi u radu Ogranka. I oni primećuju da je broj akademika aktivnih u Ogranku rapidno smanjen, ali smatraju da se ti problemi mogu rešiti razgovorima i dogovorima u okviru SANU, i da se iza smanjenja broja članova ne krije zla namera. Oni tvrde da su autori apela za nastavak rada VANU zapravo određeni politički krugovi.

Ovi drugi, potpisnici inicijative, oštro opovrgavaju da iza njih stoje političke ili neke druge interesne grupe. Kažu da su se obratili političarima jer jedino oni mogu da im pomognu i da stanu na put gušenju novosadskog Ogranka.

A oni treći, koji se za sada drže distancirano i od jednih i od drugih, ukazuju da postoji bojazan da će se eventualno revitalizovana VANU provincijalizovati ukoliko se odmah ne distancira od političara.

PRIČA O DESETOGODIŠNJOJ KRIZI

Ne treba zaboraviti da je priča o SANU i VANU priča o centralizovanoj državi, o krizi i problemima sa kojima se celokupno društvo susretalo proteklih desetak godina. Ipak, nadati je se da će se akademici međusobno dogovoriti, te da njihovi problemi neće biti rešavani samo političkim odlukama. Takođe se treba nadati da za bilo koje institucionalno rešenje neće biti korišćeni jedino argumenti (iz) prošlosti, odnosno da će se pronaći rešenje koje će biti u skladu sa novim dobom, i da će zadovoljiti i omogućiti razvoj nauke i umetnosti u regiji.

Naravno, nadati je se i da će akademija jednom zauvek izaći iz zagrljaja politike i političara. Primer SANU, za koju se čini da se nikada neće oporaviti zbog zloglasnog Memoranduma i učestvovanja u promociji Miloševićevog nacionalističkog režima, treba svima da bude pokazatelj da je ugriz politike besmrtan, “besmrtniji” od samih akademika.

Nedim Sejdinović

 

Published inNovinski clanci

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *