ANTISEMITIZAM U SRBIJI: Od Vožda, preko Nikolaja, do grafita

March 26, 2005 | Author: admin | Filed under: Novinski clanci

Bez obzira na to što je veoma malobrojna, jevrejska zajednica u Srbiji se, sada već konstantno, nalazi na udaru raznoraznih ultranacionalističkih grupa. Grafiti koji su se ove sedmice pojavili na Jevrejskom groblju u Beogradu i prostorijama pojedinih nevladinih organizacija, kao i plakati koji pozivaju na bojkot «jevrejske» RTV B92 – samo su epizode serije ovakvih ispada. Setimo se da su natpisi slične sadržine već nekoliko puta osvanjivali na zgradama Novog Sada i Beograda, da su više puta izazivale pažnju javnosti, ali da nikada nije otkriveno ko iza njih stoji.

Mržnja prema Jevrejima u Srbiji se, nažalost, ne iscrpljuje grafitima i plakatima. Pre nekoliko meseci bili smo svedoci objavljivanja spiska viđenijih srpskih Jevreja na veb-sajtu jedne naonacističke organizacije, na kojem su se, između ostalih, našli Sonja Liht, bivša predsednica Fonda za otvoreno društvo, stručnjak za marketing Srđan Šaper, predsednik Saveza jevrejskih opština Aca Singer, i mnogi drugi. Spisak je «obogaćen» porukama posetilaca – ljudi koji inače žive i rade tu negde oko nas – da sve pobrojane «treba pobiti». Ovaj veb-incident je takođe ostao bez policijskog, a kamoli sudskog epiloga, iako pojedini intelektualci ukazuju na to da neonacističke organizacije u Srbiji javno deluju i čak izdaju svoja glasila, odnosno da im uopšte nije teško ući u trag.

Da sve to, nažalost, nisu tek izolovani incidenti govori činjenica da u skoro svim knjižarama u Srbiji možete pronaći čitav niz antisemitskih knjiga, a među njima i, inače zabranjene, «Protokole sionskih mudraca». Antisemitizam se – ove knjige to najbolje svedoče – odlično uklapa u paranoičnu sliku sveta, u razne teorije zavere, kojih je naše društvo prepuno.

KO OD ANTISEMITIZMA IMA KORISTI?

Proučavalac korena i geneze retrogradnih ideologija u Srbiji, autor knjige «Srpska konzervativa misao» Mirko Đorđević, u razgovoru za GL, kaže da se može govoriti o kontinuitetu antisemitske tradicije u Srbiji. On ističe da se preteći znaci u poslednje vreme umnožavaju i da im se mora stati na put, kako ne bi dodatno eskalirali i dali puni pečat našoj stvarnosti, te izražava strah da bi incidenti uskoro, pored verbalne, mogli dobiti i druge dimenzije. Po njemu, nije čudno što je antisemitizam u porastu posle političkih promena 2000. godine, jer se u pojedinim ultranacionalističkim krugovima u Srbiji već dugo priča da je «mirna revolucija» 5. oktobra zapravo – «jevrejsko delo», odnosno da su od toga trenutka «Jevreji zavladali Srbijom».

– Postoje tu dva karakteristična momenta koja me naročito brinu: prvo je to konstantno ponavljanje incidenata, što ukazuje na postojanje dobro organizovanih grupa, a drugo je nedostatak valjanih reagovanja, kao i mobilizacije javnosti po ovom pitanju – kaže Đorđević i ističe da borba protiv ovakvih pojava nije samo pitanje državnih organa već celokupnog društva.

– Mediji bi, recimo, mogli, ali oni se toga ne prihvataju, da identifikuju koje su to snage koje s vremena na vreme «izbacuju» famozne organizacije poput «Nacionalnog stroja», te koje su to snage kojima je u ovom momentu stalo da se raspaljuju antisemitsko zlo, odnosno ko od toga ima koristi. Mi već imamo problem sa nasiljem na rasnoj osnovi i što se duže o tome bude ćutalo, to će biti teže suočiti se i boriti sa tim problemom – kaže Đorđević.

ULOGA CRKVE

Đorđević kaže da se antisemitizam u Srbiji već duže vreme neguje u izdavačkoj delatnosti, te da su naše knjižare prepune ovakvih dela.

– Interesantno je da su izdavačke kuće koje izdaju antisemitska dela ili bliske ili se pretvaraju da su bliske Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Zbog toga smatram da bi bila velika šteta ako SPC, kao važan društveni faktor, ne osudi ove ispade. To bi bilo veoma značajno u ovom momentu, jer se mnogi ljudi sa lošim namerama zaklanjaju iza Crkve i pozivaju na nju – kaže Đorđević.

On upozorava da je eskalacija antisemitizma vezana i za restauraciju retrogradnih pronacističkih ideoloških obrazaca koja se poslednjih godina odvija u Srbiji. Već više od decenije u Srbiji se veliča lik i delo Dimitrija Ljotića, koji je bio neskriveni pobornik nacističkih ideja, odnosno autentični srpski fašista. Uporedo sa Ljotićem, rehabilituje se i delo vladike Nikolaja Velimirovića, koji je inače proglašen i svecem a u čijim delima je antisemitizam itekako prisutan. Ovaj vladika je, između ostalog, tvrdio da su «Jevreji krivi za sva zla savremenog sveta».

– Mediji često daju previše prostora stavovima i izjavama predstavnika ultra-desnice, te se oni osećaju veoma ugodno na javnoj sceni. Organizacije tipa «Obraz» ili «Justin filozof» nisu velike grupe, ali kada ih orkestrirate, kada ih dobro medijski plasirate, kada im date veliku aulu beogradskog Mašinskog fakulteta, u kojoj vladika Atanasije redovno harangira mlade i nedovoljno obaveštene ljude protiv Evrope i savremenog sveta, onda te stvari postaju itekako opasne po društvo – kaže Đorđević.

ISTORIJA KOJOM SE NE TREBA PONOSITI

Po Đorđeviću, pojava antisemitizma u Srbiji vezana je za početke obnove moderne srpske države. Vožd Karađorđe je prilikom oslobađanja Beograda izdao naredbu da se Jevreji izoluju u geto, koji se na srpskom jeziku nazivao ružnim imenom – «ćivutana».

– Kasnije, pod razumnijim i racionalnijim knezom Milošem, stvari su se smirile. Međutim, period Drugog svetskog rata zaista je žalosna stranica u našoj istoriji, jer je režim generala Nedića, uz pomoć ljotićevaca, do te mere shvatio aktuelnost rešavanja «jevrejskog pitanja» da je od 14.000 srpskih Jevreja kraj rata dočekalo tek par hiljada, i to onih koji su pobegli u partizane. Zbog «uspešnog» rešavanja «jevrejskog pitanja», Nedić i njegova Srbija dobili su zvanično publikovano priznanje iz samog vrha Rajha – kaže Đorđević.

Naš sagovornik na kraju ističe da se restauracija ekstremne desnice odvija uz podršku delova sadašnje vlasti, pa se može reći da i antisemitizam ima njen prećutni blagoslov.

– Stavovi Vojislava Koštunice prema liku i delu Dimitrija Ljotića, kao i njegova izjava da je Nikolaj Velimirović naš «putovođa», direktno ohrabruju krugove koje stoje iza ovih incidenata. Odgovornost vlasti u svakom slučaju postoji, a na pojedinim organima i insitucijama je da pokažu kolika je ona. Živimo u zemlji u kojoj se skoro svakodnevno dešavaju poratni potresi, niz manjih zemljotresa koje se dešavaju posle jednog velikog. Resantiman nakon izgubljenih ratova stvara pogodnu atmosferu da bacili prerastu u opaku bolest – kaže Đorđević.

Nedim Sejdinović

 

This entry was posted on Saturday, March 26th, 2005 and is filed under Novinski clanci. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.

xygoxen

No comments yet.

feel free to leave a comment

Comment Guidelines: Basic XHTML is allowed (a href, strong, em, code). All line breaks and paragraphs are automatically generated. Off-topic or inappropriate comments will be edited or deleted. Email addresses will never be published. Keep it PG-13 people!

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

All fields marked with " * " are required.

Pages

Recent Comments

Recent Photos

Bekeeping - Velika Remeta Monastery - Novi Sad, SerbiaNovosadski sajamPetrovaradin fortress panoramaNovi Sad centar

Blogroll

Alpar Lošonc Andrej Nikolaidis autonomija Balkan Bazdulj Beograd bolest Bosna i Hercegovina Crna Gora Danijel Server ekonomija elite Emir Kusturica evropske integracije evropske integracije feminizam genocide globalizacija intervju istorija izbori izborni sistem Jevrem Brković Jovan Komšić književnost Kosovo kulturni identitet Laslo Vegel Ljiljana Smajlović Ljiljana Nestorović manjine Martin Šlecinger media mediji međunacionalni konflikti Milenko Perović Mileta Prodanović Miljenko Dereta Miomir Petrović Mirjana Đurđević Miro Vuksanović mit Mladić nacionalizam Nadežda Gaće nasilje Nebojša Popov nejednakost nezavisnost Nikola Selaković noir NUNS O čemu pričamo kada ćutimo politika raspad SFRJ referendum Rusija SAD SANU Socijaldemokratska partija Sonja Biserko sponzoruše Srbija Tomislav Žigmanov umetnost ustav Vesna Pešić Vladimir Ilić Vojvodina Zoran Đinđić Škeljzen Malići