Enter your email address:

Delivered by FeedBurner

Recent Comments

Archives

Miscellaneous

Feeds
« KULTURNA POLITIKA U VOJVODINI: Ukrasi u dvorištu političkih elita
48. STERIJINO POZORJE: Igra sa izgubljenim identitetima »

FILIP DAVID, KNJIŽEVNIK: Nikolaj Velimirović - svetac, to je politički skandal

May 29, 2003 | Author: admin | Filed under: Intervjui

“U svojoj Filozofiji palanke Radomir Konstantinović je nepogrešivo uočio da ksenofobični, izolacionistički način mišljenja palanke pre ili kasnije vodi u nacizam. Mi se i danas nalazimo na raskrsnici puteva: jedan vodi prema modernizaciji, uspostavljanju normalnih veza sa svetom, drugi u izolaciju nacionalističkog i patrijarhalnog samoljublja koje prati manija gonjenja i manija veličine u isti mah”, kaže na početku razgovora za “Građanski list” beogradski književnik Filip David.

Dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd, Filip David udaljen je sa posla 1991. godine zbog osnivanja Nezavisnog sindikata RTB i suprotstavljanja ratnoj i nacionalističkoj politici. Od samog početka krize na području bivše Jugoslavije, David se nalazio u grupi intelektualaca koji su oštro kritikovali Miloševićevu politiku, tačno na žalost predvidevši kuda ona vodi. Jedan je od osnivača Nezavisnih pisaca bivše Jugoslavije i Beogradskog kruga. Bio je i deo tzv. “velike četvorke” srpske književnosti koju su, pored njega, sačinjavali Danilo Kiš, Borislav Pekić i Mirko Kovač. Sa potonjim je objavio zajedničku knjigu prepiske “Knjiga pisama – 1992-1995″, koja se nedavno, nekoliko godina posle hrvatskog, pojavila i u srpskom izdanju.

Napisao je više TV drama i filmskih scenarija, tri knjige pripovedaka i jedan roman. Kraj osamdesetih i devedesete za njega literarno nisu bile previše plodne, jer je ogromnu energiju trošio za društveni angažman. “Ja nisam od onih koji vole mnogo da govore, ja bih bio najsretniji da mogu da se bavim svoji poslom, a to je dramaturgija, što znači da pišem knjige, da pišem drame, filmska scenarija. Ali, kada ste u ovakvoj situaciji, kada imate mogućnost da govorite, kada imate mogućnost da se vaša reč čuje, vi nemate prava da ćutite”, govorio je tokom devedesetih.

U “Pismu upozorenja” koju je grupa intelektualaca, među njima i Filip David, uputila javnosti krajem prošle godine navedeno je da su opstali stari kulturni modeli i kriminogena struktura društva. To pismo je proizvelo burnu reakciju javnosti i pojedinih predstavnika vlasti, onih istih koji su posle atentata na premijera Đinđića, to isto govorili.

  • Suština našeg upozorenja bila je da se ne može govoriti o stvarnim reformama institucija, ali i društva u celini ako se ne promeni kulturni model koji je Miloševića doveo na vlast. Jer, Milošević je samo proizvod jednog određenog načina mišljenja, a ne njegov tvorac. U tom smislu posle petog oktobra nije došlo do stvarnog diskontinuiteta sa prethodnom vlašću jer se nisu dovoljno ili uopšte nisu reformisale ključne institucije sistema niti je došlo do raskidanja sa nekim opasnim fantazmama i zabludama.

Kakva je pozicija tzv. intelektualne elite danas u tome?

  • Naše intelektualne elite u Akademiji i po raznim kulturnim institucijama ne prihvataju suočavanje i razgovor o svom doprinosu tragediji koja nas je zadesila. Ne smemo zaboraviti da je mnogo toga problematičnog i zlog, proisteklo iz kulture, da su akademici, pesnici i drugi umetnici podržali taj populističko-autokratski režim, i da se sada, posle svega taj zao duh problematičnog patriotizma i kičerskog nacionalizma opet pritajio u kulturi, gde nalazi svoje najbolje utočište. Podsećam vas na završni deo “Pisma upozorenja”, jednako aktuelan danas kao i kada smo ga pisali: “Pozivamo intelektualnu javnost i intelektualnu elitu Srbije na suprotstavljanje populizmu i ekstremističkom nacionalizmu koji su nespojivi sa opredeljivanjem za tolerantno i prosperitetno društvo. Još nisu, verujemo, istrošene energije nade nakupljene u deceniji otpora Miloševićevoj tiraniji. Ne sme biti dvoumljenja u biranju puta između modernizacije i zaostajanja, između nacizma i demokratije, palanke i Evrope. Nije bilo dovoljno ukloniti Miloševića sa vlasti da se čitav sistem promeni. Upozoravamo našu javnost da je preduslov svih promena, političkih, ekonomskih i kulturnih, promena kulturnog modela koji je proizveo ne samo političare njegovog tipa nego i način mišljenja odgovoran za velike katastrofe što su nas poslednjih godina zadesile”.

U Srbiji je posle oktobarskih promena, pa i ranije, došlo i do podele između do tada prilično homogenog antiratnog pokreta. Ta podela je kulminirala i dobila svoju jasnu formu u sada već čuvenoj polemici u nedeljniku “Vreme”, polemici koja je kasnije objavljena u knjizi “Tačka razlaza” u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Gde je zapravo ta “tačka razlaza”?

  • Pa, jedna strana, nazovimo je “revizionistička”, na određeni način pokušava da donekle revidira sliku prošlosti, tvrdeći da Milošević i nije bio tako loš kako se o njemu pisalo i govorilo, da je Haški tribunal politički sud i da je vreme da prestanu priče, polemike i insistiranje na počinjenim zločinima u bliskoj prošlosti. To nas, navodno, previše opterećuje i onemogućuje da krupnim koracima krenemo u bolju budućnost. Druga grupa, koja mi je mnogo bliža po uverenjima, a koju ovi prvi nazivaju pogrdno “moralnim talibanima” i “misionarskom inteligencijom”, pruža punu podršku Haškom tribunalu, pošto je očevidno da nijedna država na prostoru bivše Jugoslavije nije u stanju da sudi sopstvenim zločincima, i ističe kako je suočenje sa zabludama i strahotama počinjenih zločina neophodan preduslov da bi započele stvarne moralne, duhovne, političke i ekonomske promene.

Kako u tom kontekstu vidite ubistvo Zorana Đinđića?

  • Ubistvo premijera pokazalo je do čega vodi zataškavanje prošlosti, a sve ono što je potom sledilo uverilo nas je koliko je bila duboka veza između tobožnjih patriota (”antihaškog lobija”), politike, biznisa i kriminala najgoreg oblika. Ubistvo je još jednom razotkrilo suštinu Miloševićevog režima i čudovišne razmere te vladavine. I istorijsko iskustvo drugih potvrđuje da relativizovanje zločina i indulgencija kriminalnih i zločinačkih postupaka makar putem zaborava, zataškavanja ili “revizije” predstavlja nedopustivi greh prema prošlosti, prema nevinim žrtvama, ali i prema budućnosti i dolazećim naraštajima.

U sada već čuvenoj knjizi prepiske između Mirka Kovača i vas, koja se nedavno pojavila u izdanju Foruma pisaca, kroz intimna i stvarnosna pisma beležili ste život u zemlji koja se u teškim mukama raspada. Kako sada gledate na taj period vaših i naših života?

  • Još se ne usuđujem da pročitam sva ta pisma ovako složena u knjizi, jer me podsećaju na jedan jako težak, gotovo beznadežan period u mom intimnom životu, u državi koja se raspadala u mržnji, buci i besu. Mirko i ja smo ipak pristali na objavljivanje tih pisama verujući da je to autentično svedočanstvo o jednom mračnom vremenu.

Naslov vaše knjige dnevničkih zapisa “Jesmo li čudovišta?” preuzet je iz misli italijanskog pisca Prima Levija - “Uvek će biti pokvarenih svinja. Čudovišta su oni koji stoje i gledaju”. Pa, jesmo li bili čudovišta, a ako jesmo, u šta smo se sada pretvorili?

  • Ravnodušnost prema stradanjima i patnjama drugih ljudskih bića stvara od nas čudovišta. A to znači, kada su u pitanju zločini, kada društvo zapadne u netoleranciju, razne oblike manipulacija i laži, u progon neistomišljenika, tada zauzimanje takozvane neutralne pozicije “neću ni u sta da se mešam, to se mene ne tiče” - stvara od čoveka čudovište.

U međuvremenu, Srpska pravoslavna crkva je dobila novog sveca – Nikolaja Velimirovića; istovremeno su pogoršani odnosi sa Makedonskom pravoslavnom crkvom, odnosno makedonskom državom. Otkuda da je toliko energije utrošeno na promociju jednog u najmanju ruku sumnjivog mislioca, koji je radosno poredio Hitlera i Svetog Savu?

  • Proglašenje Nikolaja Velimirovića za sveca je skandal, i to politički skandal. To je nametanje jednog obrasca koji je antikulturni, anticivilizacijski, antievropski i rasistički. Pravo je Crkve da proglasi za sveca onoga koga želi, ali su se crkveni oci morali ograditi od onih njegovih razmišljanja koja predstavljaju, kako je to u jednom tekstu napisao Mirko Đorđević – “trijumf filosofije palanke”, klasičan primer srpske konzervativne organicističke misli koja direktno vodi u nacizam.

Ako neko pomisli da su ovo preteške reči, evo samo nekoliko citata iz knjige “Pogled kroz tamnički prozor” ovog “velikog mislioca”:

O Evropi: “Da li ste sa Evropom ili svojim narodom? Ako kažete da ste sa Evropom, onda se brzo lečite da ne bi zarazili svoj narod… Evropski narodi su pod prokletstvom božijim, jer oni nisu više narodi nego jazavci… dvonogi majmuni … zverovi a ne ljudi… Evropski intelektuizirani čovek napravio je ugovor sa đavolom… Evropa je jeres… A ti Srbijo, kuda si pošla za Evropom? Ti nikada nisi išla njenim putem i nikada za njom. Nazad, na svoje, ako hoćeš da se spaseš i živiš.”O kulturi: Kultura je “nula ispod jedinice… glupačka ništarija… Jevreji i njihov otac đavo uspeli su laganim dugotrajnim trovanjem duha i srca evropskog čovečanstva da ovo odvrate od pravog bogopoštovanja i privuku na poklonjenje idolu kulture…”

O civilizaciji: “Pronalasci evropski doveli su čovečanstvo na obronak propasti , doveli ga u duhovni mrak i u mračnu kvarež kakva se ne pamti u istoriji čovečanstva. Jer sve svoje pronalaske Evropa je uperila protiv Hrista; da li po svome sopstvenom krivoumlju ili po nagovoru Jevreja, ne znamo. A ti pronalasci su “teleskop, mikrokoskop, železnica, parna fabrika, mašine za plivanje pod vodom, za letenje u vazduhu.”

Vladika se buni protiv vodovoda, kupatila i čistoće. »Revnost za čistoćom postala je manijom za čistoćom. No nažalost, i ovde je Čivutin umešan… Vodovod, vodovod, vodovod. Kupatila, kupatila, kupatila! Čistoće, čistoće, čistoće! I svi klonuše od umora perući se i čisteći se spolja.”

Vladika je ispisao neke od najžešćih stranica u istoriji modernog antisemitizma: “Sva moderna gesla evropska sastavili su Židovi, koji su Hrista razapeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopštu revoluciju, i kapitalizam i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da na presto Hristov stave svog jevrejskog mesiju, ne znajući ni dan-danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao svojom uzdom i bičeva ih svojim bičem… Ali je za čuđenje, da su se Evropejci, kršteni i miropomazani, potpuno predali Židovima tako da židovskom glavom misle, židovske programe primaju, židovsko hristoborstvo usvajaju, židovske laži kao istine primaju, židovska gesla kao svoja primaju, po židovskom putu hode i židovskim ciljevima služe… Ali najvažnije je kako je hrišćanska Evropa postala sluškinja Židova i kako je otpala od Oca svetlosti i priznala đavola za svoga Oca u svima mislima i delima svojim…”

Komentar prepuštam Vašim čitaocima.

Nedim Sejdinović

 

This entry was posted on Thursday, May 29th, 2003 and is filed under Intervjui. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.

xygoxen

2 people have left comments

Šta je to srpski nacionalizam?
To je ram, u kome je ikona Hristova,
To je dom, u kome je Hristos domacin.
To je brak, kome je Hristos blagoslovitelj.
To je selo i grad, u kome je Hristos nacelnik.
To je država, u kojoj je Hristos car.
To je umetnost, u kojoj je Hristos carobnost.
To je škola, u kojoj je Hristos ucitelj.
To je crkva, u kojoj je Hristos prosveštenik.
To je borba, u kojoj je Hristos vojskovoda.
To je stradanje, u kome je Hristos glavni stradalnik.
To je muka, gde se Hristos muci kroz nevinu decu.
To je mrak, u kome je Hristos jedina sveca.
To je robovanje, koje je izdržljivo samo sa Hristom.
To je ustanak protiv nepravde, sa barjakom Hristovim.
To je pobeda sa pevanjem: Hristos voskrese!
To je pesma koja Hristovo ime slavi.
To je veselje, gde andeli Hristovi sa ljudima igraju.
Šta je to srpski nacionalizam?
To je tkivo istorije srpskog naroda kome je osnova Hristos, a potka sveci i svetiteljke i junaci i mucenici Hristovi.
To je molitva do poslednje suze i poslednje kapi znoja.
To je post dokle oci ne postanu dva puta vece.
To je žrtvovanje za Hrista svega imanja i sebe sama.
To je snežna cistota i devicanstvu i andelska vernost u braku Hrista radi.
To je sreca u samoci, sreca u braku, sreca u društvu, sreca u pobratimstvu, sreca u kolibi i na prestolu, sreca u oba sveta, u ime Hrista Boga.
Evo zbog cega je receno da je teško biti Srbin. A to je receno komšijama srpskim i izdajnicima srpskim kojima je nacionalizam ram, u koji oni stavljaju drugu sliku koju im protivnici Hristovi gurnu u ruke.

Vladika Nikolaj Velimirovic

petar wrote on March 15, 2009 - 2:03 pm | Visit Link

…valjda ovo ne mozete pogresno da tumaciti kao sto radite sa ostalim citatima…ali bar pokusajte…:))))))))))))))))))))))))))))))))

petar wrote on March 15, 2009 - 2:11 pm | Visit Link

feel free to leave a comment

Comment Guidelines: Basic XHTML is allowed (a href, strong, em, code). All line breaks and paragraphs are automatically generated. Off-topic or inappropriate comments will be edited or deleted. Email addresses will never be published. Keep it PG-13 people!

XHTML: You can use these tags: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <code> <em> <i> <strike> <strong>

All fields marked with " * " are required.