Skip to content

ANTIFAŠISTIČKI SKUP U NOVOM SADU: Neonacisti čekali u zasedi

Na dan svetske borbe protiv fašizma, 9. novembra 2005, grupa neonacista, predvođena Goranom Davidovićem, upala je na Filozofski fakultet, gde je prekinula tribinu o antifašizmu. Do tada većina građana Vojvodine i Srbije nije ni u najluđim snovima pretpostavljala da se ulicama naših gradova šeta prilično dobro organizovana i ne tako malobrojna grupa mladih ljudi, strastvenih ljubitelja lika i dela Adolfa Hitlera, kojima je nacistički simbol kukasti krst – svojevrsni fetiš i koji im se, veoma često, u vidu tetovaže nalazi na više mesta na telu.

I pored činjenice da su generacije i generacije danas vremešnijih građana Srbije učili o nacizmu i fašizmu tokom celog svog školovanja, još uvek, kada se spomenu ova dva fenomena, ogromna većina njih pomisli jedino na nemačke vojnike sa šlemovima koji, recimo, buše planinu Kozaru, koju opet ne da Bata Živojinović. Retko ko te pojave doživljava kao ideologije koje vrlo lako, u određenim teškim periodima, može usvojiti svaki narod koji ima neodgovorne vođe sa lošim ciljevima i još gorim sredstvima. U prvi mah je i srbijanska javnost bila zgrožena i dezorijentisana kada je odjeknula vest, o sada već legendarnom upadu neonacista na tribinu: pomislilo se prvo da su u pitanju neki božemeprosti Nemci ili kakvi drugi ne-Srbi, a ljudi su veoma teško uspevali da povežu neonacizam sa Srbima, odnosno ekstremnim srpskim nacionalistima.

I mada su sve stranke tada oštro osudile ovaj incident, ta teškoća povezivanja stvari traje do danas. Još uvek, vodeći političari i narodni poslanici veoma oštro osporavaju pomisao da među Srbima ima nacista i fašista. Tako stvar stoji i u onom tzv. mainstream javnom mnjenju. Uglavnom se govori o tome da su u pitanju beznačajno male grupe ekstremnih i zaluđenih klinaca koji nisu učinili ni jedan „fašistički akt“ (valjda se pod tim aktom podrazumeva spomenuto „bušenje Kozare“). Nekako bi skoro svima najviše odgovaralo da se o tome ćuti, jer možda razgovor o nacizmu i fašizmu može da otkrije mnogo šta o čemu se u Srbiji ćuti.

Sa druge strane, nevladine organizacije su još ranije upozoravale na postojanje takvih grupa u Srbiji, ali ih, kao i obično, niko nije slušao. Posle incidenta na novosadskom Filozofskom fakultetu, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čijem su predsedniku Dinku Gruhonjiću neonacisti kasnije pretili smrću, upozorilo je da „većina medija, po pravilu, probleme ove vrste ignoriše ili ih tretira na neodgovarajući način predstavljajući ih kao izolovan incident grupe izgrednika”. NDNV je tada upozorilo da neonacističke i klerofašističke grupe „nisu, međutim, grupe ljudi koji žive na Marsu, oni sa obe noge čvrsto stoje na tlu zemlje Srbije” i “predstavljaju samo udarnu pesnicu mnogobrojnih ’patriotskih’ organizacija i stranaka u Srbiji”. NDNV je zaključilo da je žalosno “to što se ideologija neonacista u Srbiji veoma malo ili nimalo razlikuje od ideologija koje propagiraju neke velike parlamentarne stranke i neki takozvani vodeći intelektualci, okupljeni oko institucija koje su se pokazali kao vrhunski proizvođači ratova i zla”.

Posle incidenta na Filozofskom fakultetu, Skupština AP Vojvodine zatražila je od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije informaciju o delovanju neformalnih grupa i pojedinaca s neonacističkim obeležjima na području Republike Srbije. MUP je reagovao relativno brzo, i u decembru 2005. dostavio je izveštaj u kojem su neformalne grupe „Nacionalni stroj“, „Skinhedsi“, „Krv i čast“ i „Rasni nacionalisti – rasionalisti“ označene kao neonacističke organizacije. Pokret „Obraz“ je opisan kao klerofašistička organizacija. Skupština AP Vojvodine je potom od Vlade Republike Srbije i drugih nadležnih organa zatražila da onemogući delovanje neonacističkim organizacijama i primene najstrože sankcije prema pojedincima koji u njima deluju. Međutim, Vlada Srbije na ovaj zahtev nije reagovala, i narečene grupe i dalje će nesmetano nastaviti da deluju na teritoriji Srbije, u kojoj je izgleda nepodnošljivo lako postati šovinista, ksenofob i fašista. Da problem neonacizma i fašizma u Srbiji nije uopšte mali, pokazuje i činjenica da veliki broj navijačkih grupa u Srbiji, ili bar njihovih frakcija, ima neonacistička obeležja, te da su ulice naših gradova prepune fašističkih grafita.

Povod za sazivanje velikog antifašističkog skupa u Novom Sadu bio je javni poziv Gorana Davidovića − osuđenog inače na godinu dana zatvora zbog izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje prilikom upada na spomenutu tribinu − da se održi veliki neonacistički skup u Novom Sadu u nedelju 7. oktobra kod spomenika Jaši Tomiću. Tog datuma je, inače, rođen vođa SS trupa i šef Gestapoa Hajnrih Himler. Spomenik Jaši Tomiću u novembru prošle godine postavila je gradska novosadska radikalska vlast. Jaša Tomić je poznat, između ostalog, po tome što je ubio svog političkog protivnika Mišu Dimitrijevića, kao i po tome što je bio veliki propagator antisemitskih ideja. Najavljeno je da će na skupu doći i neonacisti iz inostranstva, što se potom pokazalo kao tačno. Policija je posle burne reakcije javnosti zabranila ovaj skup. U javnosti su se potom pojavile teze kako taj skup ne treba zabranjivati, jer je to „protivno demokratskim pravilima“. I slobodi izražavanja. Ti koji su to tvrde verovatno, možda ne tako glasno, tvrde i da je srebrenički genocid – sloboda izražavanja.

Potom su nevladine organizacije iz Novog Sada i Beograda inicirale veliki antifašistički skup i zakazali ga za isti dan, 7. oktobar. Nevladine organizacije – među kojima su Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Helsinški odbora za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava i drugi – pozvale su i političke stranke da im se pridruže. Pozivu su se odazvali: Liga socijaldemokrata Vojvodine, G17 plus, Liberalno-demokratska partija i Demokratska stranka (pogledaj okvir). Dogovoreno je da skup bude nestranački i da se na njemu ne pojavljuju nikakva obeležja partija. Cilj je bio, kako kažu organizatori, da se napravi što širi antifašistički blok u Srbiji, koji je bio otvoren i za druge stranke. Na antifašistički protest javno je pozvana i gradonačelnica Novog Sada Maja Gojković, ali se nije odazvala.

Na skupu je bilo oko pet hiljada građana koji su nosili zastave Vojvodine, Srbije, Evropske unije, ali i transparente antifašističkih, alterglobalističkih i anarhističkih grupa. Pedesetak metara od ugla Zmaj Jovine i Dunavske, mesta okupljanja antifašista, okupilo se 30 članova klerofašističke organizacije „Obraz“, koji su nosili svoja obeležja i uzvikivali: „Srbija Srbima“, „Ratko Mladić“. Stajali su ispred Saborne crkve u Novom Sadu, gde su prethodno ušli da se prekrste. Posebno su burno reagovali kada se antifašističkom skupu obratila dr Ana Frenkel, predsednica Jevrejske opštine Novi Sad. Između njih i građana stojao je kordon policije koji nije dozvoljavao međusobno približavanje. Građani su prilazili kordonu i malo posmatrali „obrazovce“, potom se vraćali na skup, na kojem su još govorili i Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam, Pavel Domonji, šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava, Marija Perković iz „Žena u crnom“, profesor istorije na novosadskom univerzitetu Ranko Končar, i drugi.

Skup je oko 17 časova krenuo Dunavskom ulicom ka Beogradskom keju, a građani su prošli pored spomenika Jaši Tomiću, gde je trebalo da se održi zabranjeni neonacistički skup. Simbolično su se tu zadržali nekoliko minuta, a krajnje destinacija je bila – spomenik žrtvama novosadske racije, gde su, po planu organizatora, građani trebali da odaju poštu svima žrtvama nacizma i fašizma. Na uglu Dunavske ulice i Beogradskog keja, međutim, mirnu protestnu šetnju prekinuli su prvo urlici koji su dopirali iz restorana koji se nalazi u Klubu vojske Srbije: „Srbija Srbima“ i „Vojvodina-Srbija“. Prisutni su ubrzo prepoznali da se iza ograde vojnog dobra nalaze pripadnici „Nacionalnog stroja“, njih pedesetak, predvođeni Goranom Davidovićem. Neonacisti su potom dotrčali do ograde, neki od njih su popeli na nju i, uz nacistički pozdrav, vređali građane dok su drugi neonacisti počeli kamenicama da gađaju građane. Sve je vrvelo do kamera i novinara, a policijski kordon koji se tu nalazio, potiskivao je građane koji su bili zasuti kamenicama i koji su uzvratili neonacistima, bacajući na njih kamenje i plastične flaše. Sve je izgledalo kao da policija štiti neonaciste a ne građane, dok jedan odred žandarmerije nije uleteo u baštu Doma vojske i, uz uzvike odobrenja građana, pohapsio pripadnike Nacionalnog stroja.

Policija je privela 58 osoba, među kojima su se nalazilo i 11 državljana Slovačke, kod kojih je pronađen fašistički propagandni materijal, i kojima je izrečena mera otkaza boravka, što znači da su proterani iz Srbije. Među privedenim nalazili su se i dvojica pripadnika Vojske Srbije, koji su potom izručeni vojnom sudu. Zbog remećenja javnog reda i mira, sudiji za prekršaje privedena su 45 lica, među kojima i Goran Davidović. Prema sopštenju policije, u neredima je povređeno nekoliko građana koji su nakon lekarskog pregleda pušteni iz novosadskog Kliničkog centra, a jedna osoba je zadržana na lečenju. Među povređenima je i jedan od govornika na antifašističkom skupu – Pavel Domonji, šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Pripadnici “Nacionalnog stroja” izvedeni su pred sudiju za prekršaje, koji je trojicu pripadnika Nacionalnog stroja osudio na zatvorske kazne od 10 do 25 dana, a njih 14 je oslobođeno. Protiv ostalih se vodi redovan postupak, jer je, kako veli policija, potrebno pregledati više video materijala i saslušati još svedoka.

Neonacisti međutim nisu uspeli da zaustave povorku koja je svoj put završila kod spomenika na keju. Organizatori okupljanja su potom oštro kritikovali policiju zbog toga što nije uspela da, i pored zakonskih obaveza, i pored obećanja, zaštiti građane. “Neonacisti su građane zasuli kamenicama, a policija nije štitila građane već neonaciste, mada je njena dužnost bila da zaštiti one koje su se okupili u mirnom građanskom, prethodno zakonski prijavljenom skupu”, kaže se u saopštenju nevladinih organizacija koje su organizovale protest. Organizatori su takođe rekli da sumnjaju da to nije posledica slučajnosti i nemarnosti policije već da je nekome odgovaralo da izazove sukob između neonacista i mirnih građana antifašista, kako bi verovatno pokazao da su i jedni i drugi – “ekstremisti”.

Pored predstavnika nevladinih organizacije, građansku šetnju predvodili su i lideri i funkcioneri Liberalno demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine i G17 plus. Ne u prvim redovima, već u povorci, viđeni su i funkcioneri DS-a Borislav Novaković i Igor Pavličić, među njima i ministar ekologije Saša Dragin. Interesantno je da su građani, doduše ne u povorci, već u blizini mesta incidenta primetili portparola Demokratske stranke Srbije Branislava Ristivojevića, koji je posmatrao incident i s nekim razgovarao mobilnim telefonom.

Nedim Sejdinović

OKVIRI:

DS – odsustvo ili prisustvo

Demokratska stranka je prvobitno prihvatila poziv grupe nevladinih organizacija da se uključi u pripremu antifašističkog skupa i da pozove svoje glasače i simpatizere da dođu na njega. Borislav Novaković, funkcioner DS i bivši gradonačelnik Novog Sada, u ime svoje stranke na inicijalnoj konferenciji za novinare, koja je održana 28. septembra, pozvao je građane da dođu na antifašistički skup. Posle toga međutim demokrate kao da su se polako distancirale od skupa i nisu više upućivali javni poziv građanima da na njega dođu.

Kao uvod u antifašistički skup, 7. oktobra u podne delegacije Skupštine AP Vojvodine, političkih stranaka i nevladinih organizacija položili su vence na Spomenik žrtvama racije u Novom Sadu. Bilo je više nego primetno odsustvo demokrata, iako su prethodno bili najavljeni. Nesporazum je eskalirao kada je Ivana Dulić-Marković, potpredsednica G17 plus, posle polaganja venca izjavila da je zbunjena činjenicom što se na polaganju venca nije pojavila delegacija Demokratske stranke. Demokratska stranka nije bila vidljiva ni na čelu kolone građanskog marša koji su predvodili predstavnici nevladinih organizacija i političkih partija, među kojima su bili Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Čedomir Jovanović, Ivana Dulić-Marković, Vlajko Senić i drugi.

Došlo do oštrog prepucavanja između predstavnika demokrata i G17 plus, koja je doživela usijanje kada je predsednik vojvođanskog odbora DS Dušan Elezović optužio Ivanu Dulić-Marković da koketira sa fašizmom jer je svojevremeno primila u zvaničnu posetu predsednika Hrvatske stranke prava Anta Đapića. Tu argumentaciju u napadu na Dulić-Marković svesrdno su koristili i radikali svojevremeno. Na kraju balade Elezović se „izvinio“ Ivani Dulić-Markovič zbog pogrešnog tumačenja novinara i rekao:

„Javno se izvinjavam Ivani Dulić-Marković zbog toga što moja izjava nije precizno preneta u novinskom izveštaju. Nisam rekao da je Ivana Dulić-Marković bila na zvaničnom sastanku, nego na ručku sa Antom Đapićem, predsednikom Hrvatske stranke prava, osvedočenim nastavljačem ustaške i profašističke ideologije“, rekao je Elezović.

U ime organizatora skupa, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Centar za regionalizam, zahvalili su se „Ligi socijaldemokrata Vojvodine, Liberalno-demokratskoj partiji, G17 plus i Demokratskoj stranci, koje su, svako na svoj način, pomogli da građansko okupljanje bude uspešno i dostojanstveno“.


PROSLAVA U „BRVNARI“

Upad na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu nije bio prvi medijski ispad neonacista u Novom Sadu. Nekoliko meseci ranije, u junu 2005. godine, više stotina neonacista i skinhedsa iz zemlje i inostranstva okupilo se u restoranu “Brvnara” na periferiji Petrovaradina, gde su proslavili desetogodišnjicu osnivanja srpskog ogranka neonacističke ogranizacije “Krv i čast”. Skup je održan pod velom tajne jer je pristup novinarima i fotoreporterima bio strogo zabranjen. Policija, iako je dobila niz prijava da će se ovaj skup održati, nije reagovala.

Vlasnik restorana “Brvnara” rekao je tada novosadskom Radiju 021 da je prostor ranije izdao Pokretu za očuvanje srpskog nacionalnog bića.

Pokret “Krv i čast”, koji propagira ideje nacionalsocijalizma, rasizma i netolerancije prema raznim verskim grupama, seksualnim manjinama i gotovo svim marginalnim grupama, učestvovao je i u divljanju i sprečavanju LGBTIQ-parade u Beogradu 30. juna 2001. godine.

Published inNovinski clanci

2 Comments

  1. Pa radi ti ovo covece…
    Nije vise onaj tekst na prvoj strani?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *