Skip to content

Da li smo se razumeli?

Verujem u sveopštu povezanost, u globalnu kauzalnost. Svojim tajanstvenim tokovima život spaja ljude koji se nikada nisu ni videli, koji i ne znaju za postojanje drugog. Verujem da postoji veza između odluka i postupaka nekog nepoznatog čoveka iz neke nepoznate zemlje i mog života. Sve je jednom zauvek, neraskidivo povezano, i sve biva posledicom, a onda i uzrokom. Sve visi na tankim nitima, tkanim od lepljivog, ali lako raskidivog tkiva, kao paukova mreža.

Zamisli sada tu mogućnost, onu mnogo neposredniju i banalniju, da možeš upravljati životima miliona ljudskih bića. Da jedna tvoja odluka može za nekoga značiti sreću, za drugoga smrt, za nekoga bogatstvo, a za nekoga – dugo i depresivno siromaštvo. Tada se ne može govoriti u kategorijama moralnosti, pošto je sama ta pozicija nemoralna. U pitanju je druga stvar, a ona se zove…

Znam jednu ženu. Iz Beograda je. Poslednjih desetak godina teško spava. Budi se, jako je žedna. Popije i po dve litre vode, ali žeđ ne može ugasiti. Ne sanja ona bombe niti izbeglice koje u traktorima prelaze granicu. Nju nije strah da kaže šta misli. Taj osećaj koji je progoni, od kojeg ne može pobeći, teško da ima svoje ime. Pije sedative, slabe ne koristi jer joj ne umiruju drhtanje želuca. Poslednjih desetak godina njen život se potpuno izmenio. Nešto je planirala, negde je krenula, ali sve je završilo na dnu provalije. Njen život je izgubio smisao. Da li možda znaš nekoga ko bi mogao biti kriv za njenu noćnu žeđ?

Znam jednog momka. U jednom drugom gradu, u jednoj sada drugoj državi, radio je posao koji je voleo. Jednog trenutka nije mu bilo baš najjasnije šta se oko njega dešava. Svi su krenuli negde, pa je i on spakovao svoje kofere. Došao je u grad u kojem je poznavao neke ljude, ali mu se jednog momenta učinilo da ne poznaje nikoga. Činilo mu se da svi govore nekim njemu stranim jezikom. Često je otvarao svoje kofere. Godinama posle ih je otvarao, kao da se nadao da će u njima pronaći ono što je zauvek izgubio. Poslednjih desetak godina njegov život je bio tek magličasta projekcija, igra senki. Stvari je morao dodirivati da bi se uverio da postoje. Nešto je planirao, negde je krenuo – sada nije znao ni šta ni gde. Zaborav je teško podnosio. Da li možda znaš nekoga ko bi mogao biti kriv za njegove prazne kofere?

Znam jednog čoveka. Imao je kuću, i sada je ima. To je jedna mala seoska kuća, prosta i gostoljubiva. Uvek sam voleo da dođem u nju. O, kako je taj čovek osećao drhtanje celoga sveta. Sve je želeo da zna. Članke je isecao iz novina, neke tv emisije snimao na video-trake. Pravio je, po samu njemu znanom sistemu, arhive. Pre desetak godina učinilo mu se da se više ništa ne dešava. Sve je prazno, govorio mi je dok smo ispijali vino iz njegovog podruma. Ništa nema smisao, sve one stvari sam pobacao. Nešto je planirao sa svim tim tekstovima koje je čuvao, negde je krenuo sa tim video-kasetama koje je, po abecednom redu složene, čuvao u svojim policama. Bio sam valjda mlađi, sve mi je bilo tako izazovno. A sada se osećam kao isušeno drvo. Da li smo se razumeli, mali – koristio je to pitanje da razgovoru da živost. Da li možda znate nekoga ko je kriv za njegove izgubljene stvari?

Znam jedno dete. Sada je već mladić. Živeo je i živi u jednom malom mestu u jednoj sada nama stranoj državi. Tri godine, i to možda kada mu je bila najpotrebnija, nije video svoju majku. Išao je u školu, koja se nalazila preko puta kuće u kojoj je živeo, kuće njegovog dede i njegove bake. Ćutao je, ali svaki put kada se vraćao iz škole, činilo mu se da je majka došla da ga vodi kući. On se danas i ne seća baš najbolje tih godina. Ali, kada naglo ustane, oseti vrtoglavicu. Kada legne da spava, srce mu jako kuca. Često ga boli glava. Sve je u redu, ali ponekad biva tako uznemiren. Da li možda znate nekoga ko bi mogao biti kriv za njegovu uznemirenost?

Znaš li ti nekoga ko je nešto planirao i negde krenuo… Izgubljeno vreme u ovom gradu izgubljeno je vreme i u svakom drugom. Da li možda znaš koliko je vremena izgubljeno u tvom gradu? Da li te zanima svet oko tebe, sa svim svojim tajanstvenim tokovima i vezama? Nešto možda baš i nisi zainteresovan. Da li možda znaš nekoga ko bi mogao biti kriv za to?

Nedim Sejdinović

 

Published inPriče

One Comment

  1. selver selver

    ne bih se usudio komentarisati vas tekst, ali priznat cu vam da mi se jako svidja…

    cimer vaseg brata Dine…
    pozdrav

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *