Skip to content

Ispunjavanje praznine

Dugo već nisam apdejtovao sajt, zato što ništa ni pisao nisam u poslednje vreme, osim što sam neke već napisane stvari, popularno zvane uratke, doterivao. Valjda ću do kraja godine izdati dve knjige, koje se već dugo, dugo kuvaju, toliko dugo da ozbiljna mogućnost postoji da se prekuvaju, da voda ispari i ostane samo tamna beživotna masa.

Kada čovek, koji kao drži do teksta, počne da se bavi novinarskim poslom, taj ozbiljno rizikuje bar tri stvari: da pomalo ili poviše izgubi jezički osećaj, da počne da frazira, da se prema rečima ophodi kao prema svakodnevnom alatu, ne osluškujući njihov zvuk i dubinu, zanemarujući igrivost, značenja i nijanse; drugo, da piše samo na spoljni nadražaj i da ima precizno određene rokove, da će stizati na kraj teksta tačno u zakazano vreme, što zbog ritualnog odnosa prema roku, što zbog straha da će se nešto u međuvremenu desiti što će obesmisliti tekst; i treće, možda najpogubnije i najopasnije i najiluzornije, što može poverovati da tekst, misao izrečena u njemu, može doneti nekakvu promenu tu, oko nas, svuda. Kažem da je treće najpogubnije, jer jedino je moguće pisati ako si siguran u to da to što pišeš nikome nikada ništa neće značiti.

Ovo je tekst koji služi jedino tome da pokrije vremensku prazninu, što je možda znak da ima eventualno šanse za mene.

Published inAktuelno

2 Comments

  1. Ti bas znas da se zezas… 🙂

  2. Kiklop Nandor Kiklop Nandor

    Ja sam za to treće, “možda najpogubnije i najopasnije i najiluzornije” 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *