Skip to content

JANUŠ BUGAJSKI, AMERIČKI POLITIČKI ANALITIČAR: Šta ponuditi Beogradu?

Direktor Istočnoevropskih studija u vašingtonskom Cetru za strateška i međunarodna pitanja, Januš Bugajski, dugo je već svojim komentarima i istraživanjama prisutan u javnosti Balkana, ali se retko, osim u negativnom kontekstu, pojavljuje u našim medijima. Zbog činjenice da podržava nezavisnost Kosova i Crne Gore, odnosno smatra da je to najbolje političko rešenje za budućnost Balkana, Bugajski je ovde označivan kao albanski lobista, što on oštro odbacuje tvrdnjom da je samo, zapravo, politički realista. Bugajski se u nekoliko navrata zalagao i za visok stepen vojvođanske autonomije, predlažući da se za rešenje ovog problema osnuje međunardona ekspertska grupa, koja bi radila u saradnji sa srbijanskom i vojvođanskom vladom.

“Srpska politika nastavlja da se vrti u krug, sastoji se od borbe elita za golu vlast i istorijskih samoobmana koje bi da Crnu Goru i Kosovo zadrže u orbiti Beograda. U tom kontestu, malo je toga napravljeno na decentralizaciji i autentičnoj samoupravi u Vojvodini. Ukoliko Srbija zaista želi da se priključi EU, ona ne samo da mora da se odrekne svojih zahteva na jugu zemlje, već i da dopusti veću autonomiju Vojvodini, u čemu može da joj kao primer posluže modeli kao što su Škotska, Vels ili Južni Tirol. Inače će se suočavati sa neprestanim nemirima, napetostima i mogućim sukobima. Međunarodna ekspertska grupa iz EU mogla bi da pomogne Srbiji da pronađe izvodljiv model političkog prenosa vlasti za Vojvodinu”, kaže Bugajski na početku razgovora za “Građanski list”.

Da li američka ili evropska administracija imaju bilo kakav stav prema Vojvodini i njenoj autonomiji?

– Nažalost, i Vašington i Evropa isuviše su zaokupljeni drugim gorućim pitanjima i zanemarili su težnje stanovnika Vojvodine. Ipak, neki visoki političari sa zabrinutošću gledaju kako izvesni nacionalno obojeni političari manipulišu etničkim razlikama kako bi izazvali sukob, pa čak i nasilje. Na Vojvođanima je da bolje objasne EU i Sjedinjenim Američkim Državama da njihova pokrajina poseduje izraziti multietnički regionalni identitet koji može da posluži kao model drugim delovima Evrope i da se takvo iskustvo ne bi smelo odbacivati.

Ova godina je proglašena kao ključna u rešavanju konačnog statusa Kosova. Prema vašim saznanjima, kada će odluka o ovom pitanju biti doneta i da li je nezavisnost Kosova jedina opcija?

– Većina zapadnih lidera prihvatili su da je jedino racionalno rešenje za Kosovo – de iure nezavisnost. Još ostaju da se reše tri pitanja: prvo, šta ponuditi Beogradu da srpska vlada ne bi izazvala nove probleme u regionu; drugo, kako pridobiti članice Saveta bezbednosti UN koje pokazuju otpor, posebno Rusiju i Kinu; i treće, do kog stepena i kojim mehanizmima bi se nezavisnost morala usloviti ispunjavanjem određenih kriterijuma koji bi garantovali vladavinu demokratije?

Čini se da je u ovom trenutku američkoj spoljnoj politici Balkan više smetnja nego interesna zona. Da li taj utisak vara?

– U pravu ste, u ovom trenutku Balkan za Vašington nije pitanje od primarne važnosti. Ipak, Bušova administracija shvata da je kucnuo čas da se reše važna pitanja, uključujući status Kosova, i da je nužno da se region više približi evropskoj zajednici i da se stabilnost održi na legitimnim političkim osnovama.

Poznat je vaš stav da bi Srbija i Crna Gora mnogo brže ušli u EU kao dve nezavisne zemlje. Možete li nam pojasniti vaš stav?

– Kada postanu potpuno nezavisne, obe zemlje moći će da se usredsrede na unutrašnje reforme, u čemu ih neće ometati suvišni nivo vlasti koji troši i resurse i političku energiju. Kao manja jedinica, Crna Gora ima bolje izglede na putu u EU, jer je manje od Srbije opterećuju anti-evropske interesne grupe, nacionalistički nostalgičari i etnička podela. Kada stekne nezavisnost, ona mora striktno sprovoditi nužne strukturalne, pravosudne i ekonomske reforme kako bi se kvalifikovala za članstvo u EU i za pogodnosti koje će joj ono doneti.

U poslednje se vreme mnogo bavite Rusijom i njenom spoljnom politikom. Kakav je, po vama, odnos Rusije prema Balkanu i balkanskim temama danas, a kakav je bio tokom devedesetih?

– Rusija i dalje vidi Balkan kao primarno svoju interesnu zonu, čak i kada svoj uticaj ne može da sprovodi u većoj meri. Tokom devedesetih, Rusija se postavljala kao glavni igrač u vašem regionu, iako je bila slaba država koja je izgubila većinu svoje imperije. Milošević i srpski nacionalisti dopustili su Moskvi da igra ovu ulogu u regionu i to je podstaklo širenje mreže ruske obaveštajne službe, ali i kriminala. Pod Vladimirom Putinom, Rusija pokušava sistematičnije da povrati svoj uticaj u zemljama kao što su Srbija i Bugarska, prvenstveno preko svoje “energetske diplomatije”. Rusija promoviše svoje ekonomske interese i podstiče energetsku zavisnost sa ciljem da je pretvori u politički uticaj, povrati svoj status sile u regionu i oslabi američki uticaj na celom Balkanu.

Nedim Sejdinović

 

Published inIntervjui

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *