Skip to content

MAŠA REBIĆ, AUTORICA ROMANA “SPONZORUŠE”: Srbija je velika, perfidna sponzoruša

Mlada beogradska književnica Maša Rebić svojim romanom-prvencom “Sponzoruše” postigla je veliki uspeh – ne samo da je knjiga medijski izuzetno dobro “odjeknula”, ne samo da se dobro prodaje već je postala i povod za ozbiljne društvene analize o fenomenu koji je u Srbiji do početka devedesetih bio malo poznat, naslovnom fenomenu romana. “Sponzoruše” je surovo stvarna priča o Srbiji devedesetih – priča o kriminalu, potpunom moralnom i svakom drugom razvratu, fudbalerima, političarima, kocki i onome što uz sve to logično ide: “izblajhana” devojka lakoma na lovu i moć.

Na “udaru” vaše knjige ne nalaze se siromašne devojke iz provincije koje su tzv. sponzoruše, već urbane, i inače dobro situirane devojke, koje se bave istim “zanatom”. Tvrdite da ovih drugih ima manogo više?

– Na žalost, ima jako puno devojaka iz provincije koje su sponzoruše, ali moja tvrdnja da ih ima više iz urbanih, gradskih sredina i da su to devojke koje su iz porodica koje su materijalno potpuno obezbeđene – proizilazi iz toga da su se one samo bolje kamuflirale i da je lakše “okriviti” devojku sa sela da je sponzoruša nego onu koja ima svoj stan, novac od roditelja, i sl. Mislim da su ove druge mnogo gora pojava, jer devojka koja je došla u grad u kom ne zna nikog, koja se bori za sopstveni život, pa makar to radila i uz pomoć svog sponzora, to radi svesno i, vrlo često, ni ne krije da je sponzoruša. Gradske, “fine” devojke, nikad neće priznati tako nešto. Uvek će reći da njima tako nešto nije potrebno, da imaju sve i da im ne pada napamet da jure sponzore. Ipak, sponzor će njih uvek naći.

Postoji teza, poznata u SAD tokom ekonomske krize dvadesetih godina, da su sponzoruše – “reakcija moderne žene na nejednakost polova”! Možete li se složiti sa tom tvrdnjom i da li među muškarcima danas u Srbiji ima sponzoruša?

– Znam za tu tezu, čak mi je poznata i knjiga koja je u to vreme izašla i bila veliki hit u Americi, a koju je napisala Beti van Deventer “Ispovest jedne sponzoruše”. Ona čak i kaže da joj ništa nije draze nego da nadmudri bogatog muškarca. I ja mislim da na neki način to jeste reakcija žena na nejednakost polova, jer hteli mi to da priznamo ili ne, muskarci i sad, u 21. veku, i dalje imaju veće šanse za uspeh, više zarađuju od žena, bolje su plaćeni i mislim da je žena i dalje uskraćena u ekonomskom svetu. Na sreću, žene ipak jesu danas mnogo samosvesnije, obrazovanije i odlično se bore za svoje mesto u poslovnom svetu, što nas dovodi do nove pojave, a to su muške sponzoruše. Ili “sponzorci”, kako ih je nazvala jedna hrvatska književnica. I eto, pojavljuju se sve više i kod nas. Ja sigurno znam bar dva-tri primerka. A od kad mi je izašla knjiga, sve više me muškaraca pita kako da nađu nekog da ih izdrzava. Naravno, kao u šali…

Fenomen “sponzoruša” je kod nas oformljen u “ludim devedesetim godinama”, kada smo kao društvo, ali i pojedinci doživeli potpuni moralni i ekonomski sunovrat. Da li se i po čemu današnje sponzoruše razlikuju od onih iz devedesetih godina?

– Jedina razlika između sponzoruša iz devedesetih i ovih danas je ta što više nije dovoljno da one samo “nabudže” grudi. Ove današnje su mnogo pametnije, načitanije, obrazovanije. Samim tim i mnogo opasnije.

Možemo li po tome kako se razlikuju ili ne razlikuju “sponzoruše” naslutiti i kuda se to naše društvo danas uputilo?

– Naravno da možemo, i to je potpuno jasno. Celo društvo i cela zemlja jeste jedna velika perfidna sponzoruša. Svi žele da se prodaju, doduše za male pare, ali se moralno ograđuju neprestano. Bilo bi mnogo lakše i bolje da svi kažemo jasno i glasno šta hoćemo, koliko hoćemo, sa kim hoćemo i koliko će to da traje. Danas su svi sponzoruše, i umetnici i političari i novinari i intelektualci, čak i pisci. Ali kad javno govore, moralniji su od samog Dalaj Lame. Zato je kod nas sve potpuno haotično i apsurdno.

Kažete da je cela zemlja jedna “velika perfidna sponzoruša”…

– Srbija je danas najniža vrsta sponzoruše. Ima i onih HIGH CLASS. Mi to nismo. Mi smo mala, jeftina, sponzoruša koju uskoro niko neće hteti ako pod hitno nešto ne preduzmemo. A nadam se da će se uskoro nešto i promeniti, jer ja živim u zemlji i u gradu koje neizmerno volim.

Možda slobodno tumačenje vaše knjige možemo dovesti u nekakvu političku ravan i reći da je njena poruka da nam je pod hitno potrebno suočavanje sa istinom šta nam se to desilo u proteklih petnaestak godina i koji su duboki uzroci toga?

– Nama je najpotrebnije da pod hitno počnemo da promovišemo pravi sistem vrednosti, naročito kroz medije. Moje mišljenje je da oni mogu tu da odigraju najveću ulogu, jer kako su u tim devedesetim pod sloganom “udri brigu na veselje” stvorili devojčicama idole kao što su silikonske pevačice koje su se udavale i družile sa sumnjivim, debelovratim “mačo” tipovima, tako bi mediji danas mogli da naprave neke nove idole. Recimo, lepa, uspešna, pametna, vredna naučnica… Hmm, mislim da će nam trebati mnogo, mnogo vremena da dođemo do toga. Te “devedesete” su nas toliko srozale i degradirale da će, verovatno, biti potrebno još dosta vremena da se vratimo na svest koju smo imali “osamdesetih”.

Rekli ste u jednom intervjuu da nemate potrebu da se branite od pitanja da li ova knjiga u sebi ima autobiografskih elemenata. No, da li ipak postoji nekakva sličnost između vašeg života i života vaših junakinja, između vašeg i njihovog vrednosnog sistema?

– U jednom momentu svog života, mogla sam da krenem putem kojim je krenula i moja glavna junakinja. Bila sam u dugogodišnjim vezama sa momcima koji u to vreme jesu imali više novca od svojih vršnjaka. Putovala sam više od ostale srpske omladine i odrasla sam u sličnoj porodici kakvu ima junakinja romana Lena. Ali, za razliku od nje, ja sam sa svojim momcima ostajala i kad krene “po zlu”, a ostavljala ih samo onda kad ljubavi više nije bilo. A moji roditelji su, za razliku od njenih, uspeli da me nauče da ljubav zaista jeste najvažnija, kao i poverenje, poštovanje i razumevanje. Naučili su me da razmišljam svojom glavom, da nikad ne sledim masu i da cenim sebe zbog onog što uradim a ne zbog onoga kako izgledam. Lenu su samo pustili da ode za svojim sponzorima iako su videli da je užasno nesrećna…

Nedim Sejdinović

 

Published inIntervjui

6 Comments

  1. Facko Facko

    Sponzoruse su posast naseg vremena, ali one nisu uzrok nego posledica. Zivile sponzoruse!

  2. Odlicno ti sajt izgleda sada… mnogo bolje no ranije :))

  3. Branka Branka

    Posle njenog romana ne mogu da kažem da više razumem sponzoruše ali mi ih je više žao, sve je laž.

  4. Joja Bgd Joja Bgd

    knjigaa je objasnilaa neke stwarii… to je realan ziwot Beograda…

  5. Barbika Barbika

    Knjiga je odlicna, fantasticna, naj naj naj…U svakoj od nas lezi sponzorusa…Atek kraj, plakala sam 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *