Skip to content

NEDIM SEJDINOVIĆ: Kako su novinarima od života napravili pakao

Poštovane ekselencije, poštovani gosti, drage koleginice i kolege, prijateljice i prijatelji,

Želim da vas u ime Nezavisnog društva novinara Vojvodine, jednog od organizatora konferencije, pozdravim i zahvalim što ste danas sa nama. Imamo priliku da razgovaramo o aktuelnim temama danas u Srbiji, a to su medijske slobode i bezbednost novinara. Dugo se već šira medijska zajednica nije okupila da, zajedno sa predstavnicima državnih institucija, nezavisnih tela i civilnog društva, razgovara o ovom, rekao bih, dramatično važnom pitanju danas u Srbiji. Nadam se da će ovo biti prilika da otvoreno razgovaramo, da osvetlimo gde smo stigli, kako smo stigli tu gde jesmo, te da pokušamo da se dogovorimo kako dalje i damo odgovor na pitanje – ima nade li za nas kao novinare, ima li nade za nas kao društvo da ostvarimo onaj nivo medijskih sloboda i slobode izražavanja koje priliče savremenom društvu koje pledira da bude demokratsko, odnosno da obezbedimo da se naše kolege novinari osećaju koliko-toliko bezbedno dok obavljaju svoj i inače, po definiciji, težak posao od neprocenjivog javnog interesa. Da ne da budu izloženi pretnjama, pritiscima i napadima, najrazličitijih oblika, koji im ne samo od profesije već i od života prave pravi pravcati pakao. Žalosna je činjenica to što se mnoge naše kolege, novinari i urednici, svrstavaju među one koji ugrožavaju bezbednost novinara i koji vode pravi mali rat protiv slobode mišljenja i izražavanja, crtajući mete na čelu onima koji drugačije misle i govore, gazeći pritom bez zadrške novinarski kodeks.

Iako je tema ovog skupa u određenom smislu šira, ipak je u njenom centralnom fokusu odnos medija i pravosuđa. Šta im je zajedničko, i da li postoji bar elementarno međusobno poverenje? Sami znate da prema istraživanjima javnog mnjenja niti jednoj niti drugoj profesiji građani ne daju visoko poverenje. Medijima i pravosuđu u Srbiji zajedničko je njihovo skoro ravnopravno i redovno pojavljivanje u svim relevantnim dokumentima koji procenjuju stanje ljudskih prava u Srbiji ili pak napredak u procesu evropskih integracija, u negativnom kontekstu. Može se reći da su problemi sa medijskim slobodama i vladavinom prava, bar formalno, najveće prepreke na putu Srbije ka EU, ukoliko se naravno Srbija i zaista odlučila da taj put nastavi i uspešno dovrši, u šta bar jedan značajan deo našeg društva, imajući u vidu aktuelna događanja, nije u potpunosti ubeđen. Zaista je teško verovati u uspešnost ovog procesa ako se oni delovi društva koji se usude da kritički misle i govore proglašavaju za neprijatelje, ako se donose presude koje nisu u skladu sa konceptom medijskih sloboda i praksom Evropskog suda za ljudska prava, ako se mediji i novinari dele na podobne i nepodobne, ako se novinari javno napadaju a pritom ne prepoznajemo volju države da ih zaštiti, ako se mediji upotrebljavaju za obračun sa pravosuđem, a pravosuđe za obračun sa medijima, i tako dalje, i tako dalje…

Zajedničko medijima i pravosuđu jeste to što oni mogu biti ključni korektiv, to jeste prepreka zloupotrebi vlasti. To im je jedna od osnovnih funkcija. Zloupotrebljeni međutim, mogu da predstavljaju najznačajniju polugu za nekontrolisanu vladavinu, a nekontrolisana vlast je – banalno je i reći, ali danas važno podsetiti – najveći neprijatelj demokratije.

Jedna od centralnih tema ovog skupa jeste Sporazum o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara, koji su krajem prošle godine potpisali Republičko javno tužilaštvo, Ministarstvo unutrašnjih poslova, i novinarska i medijska udruženja. Jasno je da su novinarska i medijska udruženja imala ogromna očekivanja od ovog sporazuma, verujući da će on ubrzati, odnosno dovesti do sankcionisanja ugrožavanja bezbednosti novinara, a da možda druge institucije potpisnice nisu u toj meri i na taj način delila ta očekivanja. Važno je međutim da o ovoj temi otvoreno razgovaramo, da sagledamo u kojoj meri je ovu platformu moguće učiniti efikasnijom, a sve nas ohrabruje činjenica da se u realizaciju sporazuma uključila i Misija OEBS-a, a da ga sa velikom pažnjom posmatraju i drugi relevantni međunarodni faktori. Veoma je važno – čvrsto držim do toga – da se onima koji napadaju novinare i prete im smrću pošalje jasna, glasna i nedvosmislena poruka da je to krivično delo, odnosno da to nije dozvoljeno činiti. U suprotnom, šalje im se sasvim suprotna poruka. Veoma je važno da u realizaciju ovog sporazuma, koji je deo Akcionog plana za Poglavlje 23, učinimo vidljivijim i za druge aktere koje mu mogu pomoći.

Pred sam početak našeg skupa stigla je vest da je Tužilaštvo naložilo Policiji da identifikuje napadače na novinare na mitingu vladajuće partije, 31. maja ove godine. To je ohrabrujuća vest, naravno pod pretpostavkom da ti napadači i zaista budu identifikovani i sankcionisani. Obeshrabrujuće je međutim to što predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova danas nisu sa nama i nadam se da njihovo odsustvo nije poruka koju su nam želeli poslati.

Želim vam uspešan rad i još jednom se zahvaljujem što ste sa nama!

(Govor predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedima Sejdinovića na otvaranju konferencije „Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji – šta je sledeći korak?“, održane u Beogradu 14. juna 2017. godine u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Ambasade Australije i Misije OEBS-a u Srbiji.)

(Autonomija)

Published inAktuelno

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *