Skip to content

NEDIM SEJDINOVIĆ, UREDNIK “CENZURE”: Podrivanje totalitarnih ideologija

Nedavna promocija knjige Patrika Gerija “Mit o nacijama” u novosadskoj Crnoj kući na kojoj su o ovoj izvanrednoj knjizi znamenitog američkog istoričara govorili filozof dr Milenko Perović i sociolog dr Mirko Đorđević, bila je povod da poznatog novosadskog novinara Nedima Sejdinovića, urednika u Izdavačkoj kući Cenzura, pitamo šta je preporučilo knjigu Patrika Gerija za objavljivanje na srpskom jeziku?

– “Mit o nacijama” verovatno je najznačajnija knjiga Patrika Gerija, jednog od vodećih svetskih istoričara, profesora na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu (UCLA), koji temi nacije i nacionalizma prilazi na moderan i inovativan način, pažljivo razgrćući brojne slojeve mitova koji se oko tih termina nalaze u politici i istoriji, pogotovo u istoriji koja je, kao naša, tako duboko zatrovana politikom. Knjiga je prvobitno objavljena kod Prinston juniversiti presa, a izuzetno dobru recepciju doživela je u Nemačkoj (Fišer verlag), gde predstavlja obaveznu ili dodatnu literaturu za studijske grupe istorije i evropskih studija. Uopšte nije čudan njen uspeh u Nemačkoj, jer ona dubinski podriva temelje totalitarnih ideologija koje svoje utemeljenje traže u mitskoj, srednjevekovnoj prošlosti.

Posle objavljivanja “Mita o nacijama” na našem jeziku imao sam priliku da razgovaram s autorom. On je rekao, a siguran sam da to nije bila tek kurtoazija – da su mu knjige prevedene na skoro sve važnije jezike sveta, ali da mu je prevod “Mita” na srpski jezik – najdraži. Takođe nam se zahvalio za hrabrost da ovu knjigu objavimo u Srbiji koja je na par mesta poslužila Geriju kao primer povampirenja nacionalizma i nacionalističkih mantri koje su krasile Evropu u 19. veku, kao drastičan primer kako političke i druge elite zloupotrebljavaju istoriju.

Kako je ovaj savremeni američki istoričar objasnio povezanost između mitova o evropskim narodima i talasa etnocentrizma i nacionalizma od kojih nije imuna ni današnja Evropa?

– Najjednostavnije rečeno, autor ovom knjigom dokazuje dve ključne stvari. Kao prvo, da nacija ni kao pojam ni kao fenomen nije postojala do 18. veka, da je ona veštačka konstrukcija i da su sva prizivanja nacionalista na srednjevekovno ili starije poreklo jedan grubi, bezobrazni falsifikat. Kao drugo, autor razotkriva mehanizme mitotvorne svesti koje su postojale u srednjem veku kod plemena, a koje su kasnije poslužile za oformljavanje nacija. Mit je služio da se uz pomoć njega jedna grupa ljudi samoidentifikuje, da se oformi kolektivna svest o zajedništvu, što vladarima omogućava da lakše vladaju stadom i da lakše vode imperijalne ratove. Geri pokazuje da je srednji vek bio vek promene i pozajmljivanja identiteta, pokazuje kako su Rimljani postajali varvari, a varvari Rimljani, kako su pojedini društveni slojevi postajali plemena, a potom nacije… U pitanju je jedan galimatijas koji je imao unutrašnju logiku koja traje do danas – mit pothranjuje sujetu narodu, a koristi isključivo vladarima koji imaju loše namere.

Gerijeva analiza pokazuje da današnji nacionalizmi u ovom balkanskom karakazanu nisu ni po čemu, osim po krvavom epilogu, drugačiji od aktuelnog povampirenja nacionalizama u drugim savremenim evropskim društvima.

– U neku ruku Geri svakako to dokazuje, govori o tome da naši, balkanski nacionalizmi, šovinizmi i neonacizmi nisu izum naših prostora, nego su tek replike uglavnom zapadnoevropskih grozomornih iskustava. Sa svoje američke distance ovaj stručnjak za evropsku istoriju zna da ispod oblande nadnacionalne Evropske unije potmulo tutnje nacionalistički talasi, rasizmi i separatizmi, ali isto tako je svestan da je upravo takva zajednica potrebna da bi se sprečila njihova eskalacija. Nacija je posle Francuske revolucije imala pozitivnu ulogu u artikulaciji građanskog individualizma, ali posle toga je postajala sve više smetnja civilizacijskom napretku, da bi se danas na neki način njemu u potpunosti suprotstavila. Poruka da će nacije kao veštački konstrukt zasigurno nestati može se izvući kao zaključak iz ove knjige, mada to u njoj ne piše eksplicitno. Taj proces nestajanja već se i dešava, jer nacionalna država postaje potpuno nevažna kategorija, pa, recimo, EU preuzima neke od zakonodavnih, institucionalnih, kulturnih, pa čak i emocionalnih uloga koje je u 19. veku imala nacionalna država.

Što se nas tiče, zaista ne bi smela da nas teši činjenica da ono što u savremenom svetu polako postaje davna prošlost kod nas toliko dugo ostaje dominantna ideologija.

Gerijeva osnovna teza da je istorija ranog srednjeg veka na evropskim prostorima ključ za razumevanje nastanka modernih evropskih nacija, ali i aktuelno povampirenje nacionalizama u gotovo svim evropskim društvima, zvuči u našoj teoriji potpuno originalno?

– Problem nastaje kada ti nacionalistički mitovi u jednom društvu bivaju kreirani odozgo, kada ih kreira elita. Dok je, kako to nazivate, povampirenje nacionalizma u evropskim zemljama proizvod marginalizovanih grupacija, kod nas je to mainstream. I to je jedna ogromna razlika. U društvenoj klimi kao što je naša, sa ovakvim kulturnim obrascima, sa izdanjima koji uglavnom – čast izuzecima – podražavaju važeću ideološku matricu, sa ovakvim elitama koje su odavno pogazile i svoj i naš obraz, nepristojno je lako postati nacionalista, ksenofob, šovinista, čak i svesni ili nesvesni neonacista.

(Ovaj razgovor, koji je vodio novinar Aleksandar Đivuljskij, objavljen je u dnevnom listu “Danas” u utorak, 25. septembra 2007. godine)


Published inIntervjui

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *