Skip to content

PAPA U SRBIJI: Vatikan – prvorazredna stanica na putu ka Evropi

Srbija i Crna Gora, zajedno sa Rusijom, jedine su većinski pravoslavne zemlje koje Papa još uvek nije posetio, a, kako stvari stoje, na posetu će se čekati još dugo. Ne samo da je neizvesno da li će nam u posetu doći Papa Jovan Pavle II, čije je zdravlje u poslednje vreme narušeno, već je i pitanje da li će ova zemlja dočekati i njegovog naslednika. Otpori Papinoj poseti su veliki, kako u pravoslavnim crkvenim krugovima, tako i među intelektualcima i u laičkoj javnosti, i čini se da će još mnogo vode našim rekama da protekne pre nego što oni popuste.

Mada je formalno naša država već u nekoliko navrata uputila poziv prvom čoveku Katoličke crkve, Vatikan te pozive nije shvatio ozbiljno jer iza njih nije stajala i Crkva. Vatikan je upoznat sa činjenicom da se vrh kako Srpske tako i Ruske pravoslavne crkve protivi njegovoj poseti i on, kako zvanično veli, ne želi da svojom posetom izaziva razdor. Naprotiv, njegove posete, kako tvrde zvaničnici Katoličke crkve, predstavljaju misiju mira i pomirenja.

MILOŠEVIĆEVA INICIJATIVA

Dolazak Pape je priča koja na našim prostorima proizvodi kontraverze već više od četvrt veka. Smenjivale su se vlade i ideologije, ratovi dolazili i proilazili, mnogo šta se promenilo i mnogo šta ostalo isto. Među preživelim stvarima je i fraza da “još uvek nisu sazreli uslovi za Papinu posetu Beogradu”!

Publicista i vrsni poznavalac i analitičar Srpske pravoslavne crkve Mirko Đorđević za “Građanski list” kaže da je u jednom periodu svoje vladavine Slobodan Milošević ulagao veliki trud da Papa poseti Beograd i tadašnju SRJ. Milošević je smatrao da će Papina poseta popraviti njegovu prilično lošu politički krvnu sliku pred svetom i imao je specijalne diplomatske kanale sa Vatikanom. Ova inicijativa nije urodila plodom kako zbog protivljenja vrha Srpske pravoslavne crkve, tako i zbog karaktera Miloševićevog režima koji u Vatikanu svakako nije uzrokovao oduševljenje.

Posle pada Miloševićevog režima, Vatikan je više puta javno izražavao želju da Papa poseti Beograd.

– Papa je posetio, i to više puta, pravoslavnu Grčku, Bugarsku, ali mu je posebno stalo – i to se ne krije u Vatikanu – da poseti Beograd. On smatra da će mu Beograd biti važna stanica ili odskočna daska za posetu Moskvi. U tom smislu, Rim je povukao više poteza, pa je pozvao i patrijarha Pavla da poseti Rim. On je tu ponudu međutim otklonio. Potom je upućen poziv i Vladikama i Sinodu Srpske pravoslavne crkve, ali su sa naše strane ostvareni tek površni kontakti, samo na nivou crkvene diplomatije – kaže Đorđević.

PAPA KAO NATO PAKT

Prema Đorđeviću, Srpska pravoslavna crkva se decidirano protiv Papinoj poseti, ali i, uopšte, bližim i boljim odnosima sa Katoličkom crkvom pod snažnim uticajem Ruske pravoslavne crkve, u kojoj preovlađuje jedan prilično neizdiferenciran stav da su Papine posete pravoslavnom istoku jedna vrsta širenja NATO pakta. On takođe ističe da je vrh SPC potpuno jedinstven u stavu da Papa nije dobrodošao u Srbiju.

– To jedinstvo se vidi iz stava svih vladika iz sadašnjeg sastava Sinoda SPC. Videlo se i po odlukama Arhijerejskog sabora. Međutim, postoji jedno veliko krilo verujućeg sveta Srpske pravoslavne crkve kome je do posete Pape stalo, jer zna da bi ona donela samo dobro našoj državi, ali i našoj crkvi. Našoj Crkvi, kao i našoj državi, potrebno je otvaranje prema svetu, opštenje sa inoslavnima, jer ona osim sa Ruskom pravoslavnom crkvom nema dobre odnose ni sa jednom drugom hrišćanskom crkvom. Kao što je Papi Beograd stanica ka Moskvi, tako je i nama Vatikan prvorazredna stanica ka Evropi – kaže Đorđević i dodaje da Vatikan, bez obzira na to što je mala zemlja, ima planetarni uticaj.

KRAJ IZOPŠTENOSTI

U međunarodnim privrednim, kulturnim, religijskim i svim drugim relacijama, uticaj Vatikana je ogroman. Kako kaže Đorđević, i u praktičnom i u simboličkom smislu, Papina poseta bi označila kraj naše izopštenosti i potvrdila bi čvrstu opredeljenost ka evropskim integracijama, te doprinela rušenju zidova među narodima i kulturama.

Đorđević ukazuje i na činjenicu da postoji potpuna suprotnost između onoga šta se kod nas, kako u crkvenoj tako i u laičkoj štampi, piše o Vatikanu i onog što Vatikanska štampa piše o nama.

– Tamo nema niti jedne ružne reči o našoj zemlji i pravoslavnoj crkvi, a kod nas dominiraju neprimišljene izjave neprijateljski intonirane. Oni pružaju ruku, a pruženu ruku nije lako odbiti. Lakše je odbiti ruku koja vas napada – ističe Đorđević.

No, izgleda da je i rasprava oko Papine posete samo još jedna indikacija nesređenog i nedorečenog stanja u našem društvu, odnosno nejasnoće u kom smeru želimo da idemo. Đorđević ističe da se Papinoj poseti protive isti oni koji se protive modernizaciji Srbije i tu prepoznaje dobar deo nacionalne elite okupljene oko Srpske akademije nauka i umetnosti i vojnih krugova. A oni su i dalje izuzetno moćni, i, kako stvari stoje, još dugo će njihova biti poslednja!

Nedim Sejdinović

DA LI ĆE PATRIJARH PRESKOČITI PRASTARI ZID?

Đorđević kaže da je vreme da neko napokon, sada kada su pali svi zidovi, preskoči i zid koji od 1054. godine Evropu deli na pravoslavne i katolike.

– Bilo bi čudesno lepo kada bi srpski patrijarh Pavle preskočio taj zid, odnosno učinio gest dobre volje i otputovao u Rim. Tim pre što su Papini odnosi sa pravoslavnim svetom, računajući tu i vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, više nego dobri, i tim pre što je Papa Jovan Pavle II čovek od ogromnog autoriteta i iskustva, čovek koji je preživeo dva svetska totalitarna sistema – kaže Đorđević.

N. S.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA KONZERVATIVNIJA I OD RUSKE

Ruska i Srpska pravoslavna crkva su po mnogo čemu najkonzervativnije hrišćanske crkve koje mahom odbijaju ekumenizam i bliske kontakte sa drugim crkvama. Zbog toga se tako oštro protive i Papinoj poseti. Đorđević međutim navodi da u Ruskoj pravoslavnoj crkvi postoji jedno jako krilo u episkopatu koje se, za razliku od ruskog patrijarha Alekseja i vladika oko njega okupljenih, zalaže za blisku saradnju sa Vatikanom.

– Naša crkva je nažalost homogena u negativnom smislu. Jasno je da je Crkva kao institucija zasnovana na tradiciji po definiciji konzervativna, ali ona mora da ima sluh za vreme u kojem živimo. Nema više Berlinskog zida, a mi još uvek čuvamo zid iz 1054. godine koji je posledica istorijskog nesporazuma – ističe Đorđević.

N. S.

EKSTREMNI ZILOTI

U javnosti su ekstremni ziloti SPC postali prepoznatljivi posle skandala koji su napravili pre nešto više od dve godine u Beogradu, kada su sprečili bogosluženje Anglikanske crkve u Patrijaršiji SPC, povodom Badnje večeri po Gregorijanskom kalendaru, kojem je trebalo da prisustvuje i britanski amabasador Čarls Kroford. Tom prilikom su izviždali i patrijarha Pavla koji je pokušao da ih urazumi.

– Ziloti se oštro protive bilo kakvoj komunikaciji sa inoslavnima. Oni su formalno malobrojni i patrijarh je više puta oštro istupao protiv njihovog delovanja. Međutim, činjenica je da neke vladike prećutno podržavaju zilote, to jest sreću se na toj liniji otpora koju je nedavno formulisao Vojislav Šešelj u Hagu, kada je izjavio da je Papa Jovan Pavle II kriv za zločine koji su se desili u ratovima na terotirjom bivše SFRJ – kaže Đorđević.

N. S.

 

Published inNovinski clanci

One Comment

  1. d d

    Нека се ватикан тј. папа прво иѕвини Србима за Јасеновац, па онда може да изражава своје жеље.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *