Skip to content

Rasprava o malim verskim zajednicama

Danas sam bio u beogradskom Medija centru, na raspravi koju je organizovala sjajna zrenjaninska nevladina organizacija Centar za razvoj civilnog društva. Tema je bila “Smanjivanje verske diskriminacije u Srbiji”, a rasprava više nego znakovita. Dominirao je bivši srbijanski ministar vera Milan Radulović, koji je tumačio Zakon o verskim zajednicama u Srbiji na više nego skandalozan način. Danas je on savetnik ministra vera, prečasnog Naumova, a upućeni kažu da i dalje praktično vodi ovo ministarstvo.

Pozivao se na iskustvo evropskih zemalja, veoma paušalno – bilo je jasno da ga zapravo nijedno od tih iskustava ne zanima. Iz rasprave se moglo jasno videti da su zakonodavci namerno napravili pomenuti zakon tako neprecizan i zlonameran da bi ga nadležno ministarstvo moglo tumačiti kako god mu se ćefne i da bi ga moglo koristiti kao oružje protiv neposlušnih i drugačijih. Taj zakon je instrument diskriminacije par excellence, a pojedine odredbe su besmislene. Pritom je ministar, koji je bogobojažljivi vernik, bio više nego neprijatan i svakako nepristojan, te je pripadnike malih verskih zajednica nazivao pogrdnim imenima. Ministarstvo se inače meša i u eshatologiju pojedinih religija, te arbitrarno procenjuje koje su to religije tradicionalne, koje nisu, ko veruje na pravilan a ko na krivi način. Interesantno je bilo tumačenje da istočnjačke religije ne mogu biti proglašene verskim zajednicama u Srbiji, jer smo mi “monoteistička civilizacija”. Jedna od glupljih stvari koje sam čuo u obilju naših svakodnevnih gluposti.

Kada ga je neko od prisutnih podsetio da je i hrišćanstvo nekada bila sekta, on je ustvrdio da hrišćanstvo nisu osnovali ljudi nego božiji sin. Pritom je religijskom pogledu na svet suprotstavljao prosvetiteljstvo, ponavljajući frazu “prosvetiteljske dogme”. Bilo bi komično da nije tragično. Postaviti takvog čoveka na čelo ministarstva je mnogo gore nego postaviti generala da vodi ministarstvo odbrane. Postaviti takvog čoveka na čelo ministarstva je direktno podrivanje sekularne države i civilizacijskih nazora.

Stvar je naravno jasno. Ovim zakonom, ali mnogo više praksom nego zakonom, Srpska pravoslavna crkva želi da na svaki način sačuva potpuni monopol nad verskim životom Srba i da na svaki mogući način spreči bilo kakvu, makar potencijalnu konkurenciju. Osim toga, pripadnici manjinskih verskih zajednica nisu dobri Srbi i kao takve treba ih označiti i kazniti. Izuzetno česti nasrtaji na male verske zajednice u Srbiji su proizvod rada ovakvog ministarstva, koje združeno sa drugim državnim organima sprovodi svojevrsni verski teror u zemlji Srbiji. U tome im potpomažu mediji, koji skoro svakodnevno plaše narod pričama o sektama, samoubistvima, satanizmu, direktno ili indirektno proglašavajući male verske zajednice koje imaju milione vernika u svetu – satanitsičkim hordama.

Kao ekspert za sektaška pitanja u javnosti se pojavljuje policijski pukovnik Zoran Luković, koji je imao toliko ispada u javnosti da bi u najmanju ruku morao da ostane bez posla, a ne da napreduje, odnosno da od kapetana dogura do pukovnika. Najnoviji skandal koji je prouzrokovao jeste njegov tragikomični uvid povodom zločina u Banovcima (slučaj Jakupek), kada je utvrdio da je u pitanju ritualno ubistvo, što se vrlo brzo u istrazi utvrdilo kao netačno. On je čovek koji, metaforički, svakom onom ko baci kamen na verski objekat neke verske zajednice praktično doda taj kamen. I taj zloglasni pukovnik je bio na skupu. Posle rasprave otišao je sa bivšim ministrom na kaficu i ne sumnjam da su imali mnogo tema za razgovar, mnogo toga da se dogovore. Da još skladnije utvrde plan rada.

Sve je u Srbiji tako prosto i banalno.

Published inAktuelno

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *