Skip to content

ŠKELJZEN MALIĆI, POLITIČKI ANALITIČAR: Hongkong nije ništa novo

Razgovor sa poznatim kosovskim političkim analitičarem Škeljzenom Malićijem počinjemo njegovim komentarom na predlog koji je pre nekoliko dana izneo srbijanski tim na pregovorima o Kosovu: hongkonški model kao rešenje kosovskog problema. Da podsetimo, ovaj model je poznat pod imenom “jedna zemlja, dva sistema” – Honkkongu je dodeljen izuzetno visok stepen autonomije, a jedine dve oblasti koji se rešavaju pod centralnom upravom u Pekingu jesu odbrana i diplomatski odnosi. Malići tvrdi da ga ovaj predlog, bez obzira koliko na prvi pogled delovao šokantno, uopšte nije iznenadio i da se ovaj model već spominjao u nekoliko navrata od strane pojedinih političara i političkih analitičara.

– Otprilike, to je isto ono što je predlagao i prethodni ministar inostranih poslova Srbije Vuk Drašković kada je govorio o specijalnom statusu. Deviza “više od autonomije, manje od nezavisnosti” sada je samo dobila konkretan oblik. Problem je u tome što je situacija u kojoj se nalazio Hongkong 1997. godine, posle 150 godina britanske uprave, u potpunosti neuporediva sa situacijom na Kosovu. U pitanju je potpuno drugačiji kontekst, drugačije istorijsko nasleđe. U pitanju je bio jedan narod koji je živeo u dve države koje su imale različita državna uređenja i koji među sobom nisu imali neposredna ratna iskustva. To je nerealan predlog srpskog pregovaračkog tima koji očajnički pokušava da pronađe formulu po kojoj bi Kosovo bar na papiru ostalo u sastavu Srbije. Međutim, čak i da se implementira hongkonški model, jasno je da bi on bio kratkog veka, da ima mnogo manje šanse da uspe nego što je to imala kratkotrajna Državna zajednica Srbije i Crne Gore, koja je na takav model podsećala. Sada se približava kraj pregovaračkog procesa i, po svemu sudeći, nova pregovaračka grupa će napisati izveštaj Savetu bezbednosti da pregovori nisu dali rezultat i da se predlaže rešenje koje se neće suštinski razlikovati od Ahtisarijevog. Jer, da podsetim, Ahtisari nije svoj predlog pravio na svoju ruku, već uvažavajući stvarnost. Iza njegovog plana su stajale sve velike sile osim Rusije. Inače, već sada se mogu čuti komentari da je Ahtisarijev plan bolji po Srbe i Srbiju od ove hongkong-varijante.

cheap meldonium online Postoji li po vama, uopšte, mogućnost bilo kakvog dogovora između srbijanskog i kosovskog pregovaračkog tela?

– Mislim da nema dodirnih tačaka. Srbija ne može ni na koji način da uslovljava rešenje kosovskog statusa jer ona nema nikakve kontrole nad Kosovom, osim možda nad srpskim enklavama. Nije Ahtisari slučajno došao do predloga da se srpskim manjinama na Kosovu daju maksimalne garancije.

viagra nitric oxide I ogromnoj većini ovdašnjih i stranih političara i analitičara bilo je jasno da pregovori neće dati rezultat. Zbog čega su onda oni uopšte nastavljeni?

– To je bio francuski predlog da se “kupi” još vremena da se Rusija ubedi da pristane na Ahtisarijev ili neki sličan predlog. Nije više uopšte bilo u pitanju kakve će predloge iznositi Srbija i da li će ona promeniti svoj odnos prema Kosovu. Rusija je, sa svoje strane, koristila kosovsko pitanje da se na velika vrata vrati na međunarodnu političku scenu, kao i da, ako može, preko Kosova reši pitanja za koja je zainteresovana, kao što su Južna Osetije i Abhazija. Na rešavanju konačnog statusa Kosova, sasvim je sigurno, neće se indukovati neki veći međunarodnih sukob, već Rusija koristi ovu priliku da provocira SAD i EU da više cene njen stav. Još uvek, po mom mišljenju, postoji mogućnost da se status reši u okviru Saveta bezbednosti i da Rusija da pristanak na nešto što bi sličilo Ahtisarijevom planu. Dodatno vreme je ostavljeno kao manevarski prostor, a svima je jasno da se ovo pitanje mora što pre rešiti jer ne samo Kosovo već i Srbija i čitav region pate zbog ovog problema, bolje rečeno znog toga što još uvek nije finalizovan rasplet jugoslovenske krize.

diffrence between cialis and viagra Srbijanski zvaničnici najavljuju da bi na Kosovu ponovo moglo doći do nemira negde oko 10. decembra. Da li vi imate neke informacije o tome, koliko su realne ove pretpostavke?

– Znate, ako te pretpostavke dolaze iz krugova koji planiraju nemire, onda će nemira verovatno i biti. Verovatno će biti protesta Srba sa Kosova i izvesnih nemira, ali je teško proceniti kojeg intenziteta oni mogu biti. Beograd je već upozorio da će preduzeti “izvesne korake” ukoliko dođe do unilateralnog priznavanja Kosova. Primer Palestine i Izraela, gde zbog malih procenata teritorije traju dugogodišnji nemiri, nije ohrabrujuć. Ipak, ja mislim da do većih nemira i provokacija ne može doći iz prostog razloga što je Kosovo pod kontrolom međunarodnih faktora. Ovde je još uvek veliki kontigent NATO-trupa. Oni će znati da kontrolišu situaciju mnogo bolje nego 2004. godine. Sada su i kosovske institucije značajno jače nego što su bile tada.

follow link U Srbiji se govori da postoji realna mogućnost da se tokom sledeće godine organizuje još jedna runda pregovora između Beograda i Prištine. Sa druge strane, iz Prištine stižu jasni signali da će kosovska skupština proglasiti nezavisnost ukoliko Savet bezbednosti ne bude pronašao formulu za konačni status Kosova?

– Ne treba ipak prejudicirati šta će se desiti do tog 10. decembra, treba sačekati. Pregovarački proces će biti intenziviran u svojoj završnici, pa ćemo videti da li će oni nešto novo doneti. Kako god bilo, pregovarački tim će podneti izveštaj Savetu bezbednosti i onda ćemo videti da li će u okviru SB UN biti nekih novosti. Tek posle svega toga, Kosovo će uz konsultacije sa zemljama koji podržavaju njegovu nezavisnosti doneti odluku šta dalje činiti. Ovih dana u kosovskoj javnosti kruže novi datumi kada će skupština, u slučaju neuspeha pregovora i neuspeha procesa u SB UN, proglasiti nezavisnost. Spominje se da će to biti početkom januara, a da će do kraja tog meseca ono biti unilateralno priznato. Ipak, faktička nezavisnost će uslediti tek u aprilu, jer je potreban period tranzicije, da se UNMIK, koji administirra Kosovom, povuče sa njega i da se instalira misija Evropske Unije koja treba da nadgleda procese na Kosovu.

viagra angeles philippines A da li su događaji koji ovih dana potresaju Makedoniju u bilo kakvoj vezi sa pregovorima o Kosovu?

– To što se dešava u Makedoniji još uvek u potpunosti nije razrešeno. U pitanju je grupa, da tako kažemo, pobunjenika koju većinom čine kriminalci pobegli iz kosovskih zatvora. Oni su neki čudan nastavak balkanskih priča o tome da narodi treba da imaju svoje “velike” nacionalne države, koja je prisutna i među Albancima, ali koja je ipak na sreću ovde marginalna. To su ljudi koji su učestvovali u ratovima i koji i dalje veruju da svi ostali greše a da su oni u pravu. Činjenica je da “velika albanska država”, za koju se oni bore, nema podršku ni među kosovskim političkim partijama, ni među albanskim partijama u Makedoniji, niti od zvaničnika u Albaniji. Slučaj ne bih previše dramatizovao i mislim da će makedonska policija u saradnji sa kosovskom policijom i KFOR-om taj problem razrešiti.

Nedim Sejdinović

Published inNovinski clanci

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *