Skip to content

SLUČAJ MRENA: Ili kako jedan roman može da uništi sve kulturne institucije

viagra recreational drug Najverovatnije da, dok ga je pisala, novosadska književnica Milica Mićić Dimovska nije ni slutila kakve će joj sve nezgode i poniženja doneti roman “Mrena”, čija je fokalna tačka – imaginarna kulturna institucija pod imenom Forum srpski. Upućenim čitaocima, pogotovo onim koji znaju da je autorka veći deo svog radnog veka provela u ovoj ustanovi, zaista nije teško da u Forumu prepoznaju obrise “znamenite” Matice srpske. Međutim, roman nikako nije produkt prepisivanja stvarnosti: obogaćen je autorkinom maštom, likovima su dodate druge dimenzije, neke stvari dovodene su do krajnosti zarad narativne napetosti… Sve u svemu, postupak već toliko puta viđen u književnosti – Forum je ipak institucija koja postoji samo u ovom romanu, i nigde drugde. Nikada ništa nije u potpunosti izmišljeno. A da li će se neko prepoznati u tragikomičnoj atmosferi jedne imaginarne i autistične ustanove koja se nalazi u sukobu sa svojim vremenom – e, to već nije stvar koja bi trebala da se tiče autora.

source site Dimovska je ovom ironičnom, nikako malicioznom sagom o našem vremenu i našim ćudima, čini se, dirnula u pravo osinje gnezdo. Dodirnula je (ne)vešto skrivenu i najbolniju ranu ovog društva pripovedajući o ljudima koji bi da istoriju pretvore u nešto opipljivo i iz nje crpe sadašnjost, da u njoj ispiraju svoje grehove, svoja licemerja, eventualno pronađu izgubljene duše. Stvarajući likove kao što je Momir Petrov, nekadašnji komunistički funkcioner a sada pravoslavni pesnik, ili Stevan Prodanović, opoziciono nastrojen novinar zaposlen u režimskom listu, ona kao da je opisala skoro sve likove iz našeg javnog života, ketmansku logiku njihovog postojanja. U ovoj dvojici junaka, bez obzira što su neki kritičari primetili da su njihovi likovi plošni (uostalom, i vreme koje živimo je plošno i sve plošnije), prepoznajemo i brojne glasnogovornike Režima s početka devedesetih koji 2000. godinu dočekaše kao doajeni antimiloševićizma, tu su i nekadašnji visoki partijski funkcioneri, sada prilježni vernici koji će insituciju Crkve braniti ako treba i molotovljevim koktelima, tu su i crkveni velikodostojnici koji se ponašaju kao komunistički gaulajtneri, tu su i advokati koji su svojim inteletkualnim i etičkim radom rušili jedan Režima, a istovremeno pravno zastupali najveće državne firme, tu su sva naša licemerja i sve naše prevrtljivosti…

http://privatepracticetransitions.com/?x=here-can-i-buy-viagra Ovih je dana Dimovska dočekala uzvratni udarac Imperije, i to u časopisu čiji je član redakcije – Letopisu Matice srpske. Bez njenog znanja, preostali urednici objavili su ogled (i) o njenom romanu iz pera sekretara Matice srpske. Mada donekle pisan književnokritičkim dijalektom, on prilično podseća na onaj “čuveni” tekst “Ćuruvija dočekao bombe”, koji je objavljen u “Ekspres politici” dan pre Ćuruvijinog ubistva. Čak je i argumentacija ista, doduše u Letopisu uvijena u dugačke akademske rečenice. Kritičar insinuira da je Dimovska roman objavila po “stranom nalogu” sa ciljem da valjda uništi sve srpske insitucije. Roman naziva “malignitetom”, a upotrebljava i izraze kao što su: “paskvilantski gnev”, “podvala”, “sumnjivi profiti”, “jevtine moralizatorske i politikantske igre”, i tako dalje. Slučaj interesantnijim čini i podatak da je u istom broju Letopisa objavljen i “naučni” tekst koji o “Islamu, Zapadu i Srbima” koji progovara rečnikom RTS-ovske ratne mašinerije s početka devedesetih. Logično se postavlja pitanje da li je to jezik iz režimskih medija od pre 5. oktobra završio u kulturnim insitucijama ili je pak tu i nastao, pa se samo vratio svojoj kući.

lopressor drug contraindications with viagra Milica Mićić Dimovska je posle objavljivanja ovog “ogleda” podnela ostavku na članstvo u redakciji LMS. Žali se da je skoro niko od kolega književnika posle ovog teksta nije nazvao da joj pruži podršku ili bar da iskaže neslaganje sa načinom kako je pisano o njoj i njenom romanu. Možda se razlog za to krije u činjenici da se većina njih, htela to autorka ili ne, prepoznala u njenim junacima. Kultura ekskomunikacije bira izgleda svoju sledeću žrtvu.

Uzgred, roman “Mrena” zaista ništa nije mogao da razori, jer je sve oko njega već odavno razoreno. I institucije, i ljudi. I nema toga ko će uspeti nas da sastavi.

Nedim Sejdinović

 

Published inEseji

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *