Skip to content

Specijalitet za ovu sedmicu

“Gledamo tako i ne možemo da verujemo sopstvenim očima, ona divlja svinja je od užasa do te mere podivljala da je pojurila pravo u selo, mi smo takođe ubrzali, znoj nas je na tom jesenjem suncu oblio i jurili smo za divljim veprom koji je pošandrcao, pošizio od toga što su ljudi istrčavali iz kapija i svuda su bile sve same tarabe i gledamo tako, a divlji vepar nije znao da uradi ništa pametnije nego da protrči kroz kapiju osnovne škole i nestane tamo u vratima.”

B. Hrabal

Novine će izaći u petak, a veče pre toga je promocija moje knjige. Mada sam u poslednje vreme na opasnoj dijeti i bome sam smršao 2-3 kile i nešto grama, u četvrtak uveče ću biti pijan kao onomad pilot Džemala Bijedića. To je nešto što najviše volim. Skupi se nešto sveta, dođe na promociju da eto malo vidi pisca i da ga podjebava potpunom nezainteresovanošću za ono što književni kritičari pričaju – a pisac se napije kao dve pičke i išćera sve napolje.

A onda dolazi mahmurno jutro, prepuno bolova, straha i osećaja krivice. I, naravno, gladi. Prvo čega se setim posle književnih večeri jeste burek, i to onaj masni burek sa mesom. Zamišljam: jedem burek a mast mi se sliva niz ruke, niz grudi, niz leđa, kosa se masti a ja uživam. Međutim, buregdžinice, kao u svakoj dobroj priči, u blizini moje kuće jednostavno nema. Bila je nekada jedna, ali ju je sanitarna inspekcija zatvorila jer je jedna mušterija u piroški pronašla kornjaču i kljun od detlića.

Nema buregdžinice, pa šta? – neko će reći. Tu je frižider, koji u sebi uvek krije iznenađenje za gladne i žedne. Jest kurac, odgovaram mu ja. Moj frižider je pokvaren i ne radi od pretprošlog bajrama, kada sam u njega greškom stavio najnoviji roman Milorada Pavića. Jedino iznenađenje koje mi moj frižider može prirediti je da unutra pronađem Branka Radičevića i Lazu Kostića, ali ni to se, najverovatnije, neće desiti.

Šta onda preostaje? Šta čovek da jede u državi gladnih i nezasitih, u državi bednih i potlačenih? Možda može neki specijalitet skrčkati?

Razmišljam šta bih mogao spremiti za jelo. Od razmišljanja glava počinje da mi krvari. Zamotam glavu nekim čakširom i odlazim u kontemplaciju, punu perverzije i strasti želudačnih kiselina.

Po svojoj biblioteci – u kojoj sam nekoć imao dosta tona knjiga ali sam ih sve prošle zime položio da ne bih trošio mnogo struje i time dodatno opterećivao Elektroprivredu Srbije i Batu Živojinovića – tragam za nekim kulinarskim priručnikom. Tragam za priručnikom a njega nema.

Od preostale dve i po knjige, koje sam čuvao pod staklenim zvonom i koje nisam naložio jer se stakleno zvono upeklo i sjedinilo sa parketom, izabrah jednu pošto zvono mlatnuh poprilično velikom ciglom. Bio je to Hrabalov (Bohumil Hrabal) roman “Služio sam engleskog kralja”. Oho-ho, pomislih, ovde se možda može naći nešto interesantno. Kada mi se već ne može ispuniti ona moja davnašnja želja da postanem monarh, mogu bar da jedem kao car Afrike i Azije.

– – – – –

Recept koji Vam prezentujem jeste preuređen recept iz ove knjige, koji sam prilagodio ovdašnjim i ovovremenskim prilikama.

Punjena punjetina

Potrebno je:

1 slon

2 dvogrbe kamile

4 krmače

16 prasadi

16 ćurki

16 pilića

2220 jaja

30 litara ulja

1 l vinjaka

1 l rakije

1 l votke

25 l suvog crnog vina

3 kg bibera u zrnu

22 kg soli

7 tegli meda

1/2 vagona raznog povrća

1 žlica vegete

Priprema:

Svežeg slona dobro očistiti, izvaditi kosti, usoliti i ocediti. Staviti ga na promaju da se rastrese. Potom ga kuvati u kazančetu na blagoj vatri. Dok se slon krčka, kamile očistite od kostiju i spremite za punjenje, kao i 4 krmače, s tim što krmače prelijte medom. Istovremeno, prasad, ćurke i piliće očistiti od kostiju i popiti 1 l vinjaka. 2220 jaja tvrdo skuvati i ofarbati kao za uskrs, pa potom oljuštiti. Sve poškropiti uljem i pobiberiti. Popiti 1 l rakije. Ćurke napuniti pilićima i povrćem po Vašem izboru. Onda ćurke ubaciti u prasad, a takođe dodati i povrće i nešto kuvanih jaja. Krmače puniti sa po četiri praseta, a kamile sa po dve krmače. Prilikom svakog punjenja dodati i povrća. Dve kamile staviti u slona, a praznine popuniti kuvanim jajima i preostalim povrćem. Sve to dobro preliti suvim crnim vinom, da upije. Dodati jednu žlicu vegete i popiti 1 l votke.

Da bismo ispekli punjenog slona postrebna nam je oveća rerna i, naravno, ona plava ogromna tepsija. Ispod slona, da se ne bi zalepio za tepsiju, staviti komadiće hrasta. Rernu uključiti na najjače i povremeno okretati slona.

Slona servirati toplog uz svežu zelenu salatu i užički sir i kajmak. Preporučuje se da se seče u tanke šnicle.

Savet profesionalca: ukoliko želite da ovo jelo bude uživanje ne samo za usne nego i za očne duplje, aranžirajte ga tako što ćete surlu zavezati u čvor, a uši uvrnuti kao palačinku i probosti plastičnom čačkalicom u boji.

Nedim Sejdinović

 

Published inPriče

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *