Skip to content

UROŠ PETROVIĆ, NAJPAMETNIJI BALKANAC: Biti “veliko dete”, i to je inteligencija

Mnogo pametan, a ipak običan – tako novinari opisuju književnika Uroša Petrovića, kome je zamalo izmakla medalja neoficijelnog svetskog prvenstva u inteligenciji pod okriljem Mense. Uroš je “tek” četvrti u svetu po koeficijentu inteligencije. Po osnovnom zanimanju je dizajner i inžinjer tekstila, ali se bavi i pisanjem, ilustovanjem, fotografijom i dizajnom. Do sada je objavio roman epske fantastike “Aven i jazopas u Zemlji Vauka”, koji je sam i ilustrovao, i zbirke priča “Priče s one strane”, “Zagonetne priče – knjiga prva” i “Zagonetne priče – knjiga druga”.

Fantastika, književni žanr koji volite i stvarate, po nekim tvrdnjama predstavlja niži književnoumetnički žanr. Sa druge strane, ova vrsta književnosti ima ogroman broj fanova, pogotovo u savremeno doba. Kakav je vaš odnos prema fantastici?

– Čak i mnogi učeni ljudi olako degradiraju fantastiku, a da nisu svesni koliki su uticaj takve knjige imale na njih, počev od Homera, preko Šekspira i Egziperija do Bore Pekića. Nije čudo što u svetu Zorana Živkovića odavno kandiduju za najprestižnije književne nagrade, a kod nas još uvek sumnjičavo vrte glavom pred očigledno srušenim zidovima žanrovskog geta. Donekle je razumljivo otežano priznavanje književne vrednosti fantastike – pisanje takvih stvari je svojevrsno oslobađanje, a ta sloboda mora nečim da se plati…

Vaše “Zagonetne priče” jesu maštoviti literarni rebusi namenjeni deci. Šta vas je navelo da napišete ove dve knjige? Da li ste takvu literaturu voleli kada ste bili mali i da li ste “veliko dete”?

– To jesu knjige kakve bih voleo da su postojale kada sam bio dečak. Kada pročitate lepu priču, to je jedno lepo iskustvo. Kada pročitate zagonetnu priču, potom se neko vreme oko nje pomučite i konačno, otkrijete rešenje, uživanje je najmanje trostruko. Postoji i korak dalje – podelite li sa nekim nešto od te drevne magičnosti zagonetanja, čitava stvar postaje još bolja. To nije sve – potrudio sam se da te knjige ilustruje majstor Ilija Melentijević. Gotovo da se može osetiti miris sumraka pored logorske vatre i videti igru senki na licu zagonetača. To je ono što sam želeo. Redovno čitam “Politikin Zabavnik”, gledam Simpsonove, volim da crtam neobična bića i izmišljam priče… Biti “veliko dete” nije kategorija koja se stiče, nego ona koja se nepažnjom može izgubiti.

Upoznali ste dosta ljudi sa izuzetno visokim koeficijentom inteligencije, kod nas i u svetu. Da li se i na koji način oni razlikuju od “običnog naroda”?

– Srećom, oni jesu “običan svet”, sa jednom, nasleđenom, nepromenljivom i ničim zasluženom genetskom karakteristikom – visokom logičkom inteligencijom. Pored brzog razmišljanja, jedini zajednički imenioci koje sam primetio su visoki stepen radoznalosti i sklonost ka više različitih interesovanja. Zbog te činjenice, članstvo u Mensi nije razlog za neki preterani ponos, ali jesta dragocena prilika da upoznate puno zanimljivih ljudi, od kojih su neki pravi biseri.

Postoji li pravilo po kojem se ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije dobro snalaze u stvarnom svetu ili, pak, to nije tako? Kojim se zanimanjima pretežno bave “mensovci”?

– Takvo pravilo ne postoji. Inteligencija jeste sposobnost shvatanja i razumevanja pojava i stvari, ali jeste i sposobnost kombinovanja, jeste i originalnost i produktivnost mišljenja, sposobnost snalaženja u novim situacijama, oštroumnost i veština razmišljanja na pravilan način. Sa definicijama inteligencije može se ići unedogled: moć rasuđivanja, brzina i dinamičnost u postizanju cilja, sposobnost izvlačenja pouka iz iskustva. Postoje estetska, emocionalna, evolutivna, verbalna, socijalna, finansijska, prostorna inteligencija… Snalaženje u stvarnom svetu zavisi od suviše faktora da bismo nazreli neku zakonitost u odnosu na IQ… Uspeh u životu možda više zavisi od pameti a ona, izgleda, zavisi isključivo od tačke gledišta. Što je najproblematičnije, to taj pojam mnogo ne razlikuje od sestre sa kojom je često mešaju – izgleda da i inteligencija takođe zavisi od tačke gledišta.
U našoj Mensi možete sresti – od dvostrukog prvaka Jejla u matematici, preko manekenki, policajaca, pevačice, doktora nauka i profesora, sve do domaćice (koja će, doduše, za par sekundi izračunati procente učešća svih sastojaka u gibanici).

Postoji teza da na Balkanu žena utoliko ima manje šansi za udaju ukoliko je inteligentnija. Takođe, smatra se da su kriminalci niskog intelektualnog kapaciteta, ali da su vrhunci kriminalci – genijalni! Šta mislite o tome?

– Postoje logična objašnjenja za takve stvari, s tim da bih se više zadržao na ženama, na uštrb analize kriminalaca: Dame sa visokim IQ-om u velikom procentu studiraju, potom se ambiciozno odluče na nekoliko godina uspostavljanja jakih temelja za uspešnu karijeru. U međuvremenu se dogodi da porani raskrinkavanje nepodnošljive lakoće muškog poimanja sveta i radikalizuje se kriterijum pri odabiru partnera. Verovatno i balkanski muškarci nose lavovski deo krivice, nelavovskim povlačenjem pred intelektualnom dominacijom partnerke.

Da li visoka inteligencija čoveku može nekada da zasmeta, da li ste ponekad poželeli da slabije kapirate? Pogotovo u državama kakva je naša!

– To se događa, ali, ruku na srce, često poželim i da bolje kapiram. Ta ravnoteža je, kao i sve druge, blagoslovena.

Svako do nas sa neobičnom mešavinom stida, jeze i humora pamti događaje kada nije bio na visini umnog zadatka. Možete li da nam ispričate neki doživljaj anegdotu kada su vam kao “najpametnijem Srbinu” zakazale “sive ćelije”, da ne kažem kada ste ispali glupi?

– Trebalo bi doštampati specijalni dodatak ovog magazina da se sve takve stvari pobroje. Još uvek konzumiram proizvod na kome lepo piše da me ubija, šta je gluplje od toga?

Poznati, nedavno preminuli bitnik Alen Ginzberg (Allen Ginsberg) 1993. godine je boravio u Srbiji i poručio našim građanima da će najbolje savladati užasne probleme sa kojima se susreću ako budu “kusali” halucinogene gljive koje rastu na našem prostoru. Čuli smo da ste bili domaćin jednom Indijancu koji je došao u Srbiju jer ovde navodno rastu neke posebne, vrlo zanimljive gljive…

– Sve je počelo sasvim slučajno. Moj prijatelj dr Ranko Rajović (osnivač Mense Jugoslavije, Mense Slovenije, Mense BiH itd) je nekoliko godina izučavao neke jako zanimljive stvari – REM fazu sna i propratnu aktivnost pinealne žlezde (epifiza ili pinealna žlezda se nalazi u sastavu međumozga). Sticajem određenih okolnosti, napušta lekarsku praksu i počinje da se bavi pečurkama, upućujući i mene u tajne raspoznavanja i korišćenja gljiva, tog čudesnog oblika života. Naziremo vezu između vezu između REM faze, aktiviranja pinealne žlezde u budnom stanju i dejstva jedne vrste pečuraka. Nekako u to vreme doktora Rajovića kontaktira jedan pravi Indijanac, Usamljeni Orao, vrač plemena Lakota, sa željom da dođe u Srbiju i proveri da li tu rastu svete gljive njegovog naroda. Reče da su one kapija za kontakt sa duhovima, preminulim precima, prozor u budućnost. Zaintrigirani, u literaturi pronalazimo da je pomenuta gljiva bila sveta u civilizacijama koje se nisu susretale – egipatskoj, južnoameričkoj, sibirskoj… Vrač stiže u Srbiju. Odjednom se otvaraju razne stvari – ispostavlja se da takvih pečuraka ovde ima u izobilju i da su veoma brojne na Tarabića brdu, baš tamo gde su čuveni Tarabići čuvali stoku do pozne jeseni. Jasno je na šta smo posumnjali. Naravno, ne bih išao u detalje i latinsko ime jer se radi o otrovnoj vrsti i eksperimtentisanje neupućenih radoznalaca bi se moglo kobno završiti.

Autor ste slike široke 12 metara koja okružuje gledaoca i izlagali ste je na ovogodišnjem Exitu. Koliko dugo ste radili na njoj i kakva je reakcija publike?

– Tačno godinu dana sam crtao moju “Čudesnu džunglu”. Ni sam ne znam šta me je nateralo na to. Radi se o prizoru iz tropske prašume sa preko tri stotine izmaštanih životinja i gljiva, od kojih je veliki broj skriven. Samo dugo, strpljivo posmatranje dovodi do pronalažanja različitih prikrivenih bića. Skoro sve se tako mogu videti…

Na kraju, šta “najpametniji Srbin” sluša, šta čita?

– Kada se čuje u pozadini, muzika može biti bilo kakva, samo da koliko-toliko pristaje atmosferi. Kada je slušanje muzike primarni cilj datog trenutka, tu su Amerikanka Dorit Krajsler (Dorit Chrysler), domaći sastavi Gyass i Cadabra, plemenska muzika Baka Forest People, Vangelis, album “This Old Road” Krisa Kristofersona (Chris Christopherson), inventivni srpski DJ Pookie. Na promociji mojih knjiga u Beogradu je tutnjao zvuk didžaridu-a, aboridžanskog instrumenta od grane eukaliptusa čiju unutrašnjost oblikuju termiti, kao posledica moje ljubavi prema kulturama koje su naklonjene majci prirodi.
Trenutno iščitavam Nila Gejmena (Neil Gaiman), koga toplo preporučujem. Moja omiljena knjiga ostaje “Čarobni breg” Tomasa Mana (Thomas Mann) a prvi poriv za pisanjem osetio sam po čitanju nedovoljno slavljene knjige “Martin Idn” Džeka Londona (Jack London).

Nedim Sejdinović

Published inIntervjui

7 Comments

  1. Goca Goca

    Kapiram, U. P. je najpametniji Srbin, koji ne bi svoju inteligenciju stavio na raspolaganje svojem narodu, jer bi inace Srbija u svijetu dobila mnogo vise prijatelja????? Ili, inteligencija je samo za hvalisanje i egzibicionizam, a uzgred se i zaradi uvaljujuci citaocima lose izradjene knjige pisane sa pola ili jos manje snage, ako se to moze nazvati snagom? Bas me zanima da li je ozenjen, voljela bih da upoznam njegovu zenu, ili ima “prijatelja”?
    Veliki pozdrav omiljenom Nedimu Sejdinovicu, sa zeljom da sljedeci put nadje odista kvalitetnog sagovornika od koga se ponesto da i zapamtiti!

  2. Sale Sale

    Ne razumem bas prethodni komentar… Kao, Uros Petrovic pise lose knjige? Mislim da knjizevne nagrade govore bas suprotno.
    Uros Petrovic je poslednja osoba koja bi se razmetala svojim IQom. Potpuno prizeman, zanimljiv mladic, porodican covek sa dvoje dece. Iz razgovora sa njim cete pre steci utisak da je inteligencija samo jedan komadic mozaika koji vam mozda moze pomoci, ako znate da iskoristite ono sto vam je genetika ili priroda dala.
    Mislim da je sjajno sto u Srbiji imamo ljude poput Urosa Petrovica, beskrajno kreativne, raznovrsnih interesovanja, tople i skromne…
    Neko ko ponesto i procita

  3. Rasa Rasa

    O ovom coveku i njegovoj porodici sam pre par dana procitao u jednom novinskom clanku,i tada sam osetio potrebu da nesto vise saznam o njemu i njegovom zivotu.
    Lepo je videti da u Srbiji zivi neko takav,neko ko svoju urodjenu inteligenciju usmerava ka nekim,nama nepoznatim prirodnim pojavama,kao sto su to npr.neke vrste pecurki,i sl.Ali,postavlja se pitanje,da li takav covek moze nesto vise da uradi za svoju zemlju?
    Ako vec poseduje tu neverovtnu moc,onda sigurno moze i da je usmeri u neke ozbiljnije stvari,kao sto je to npr. politika i slicni resursi u nasoj zemlji,jer bi to sigurno moglo Srbiji da pomogne.Ako se takvi bave pecurkama i fotografijama,koliko su tek inteligentni oni u cijim rukama su nasi zivoti?

  4. Mihailo Mihailo

    Uroš Petrović Legenda

  5. dch dch

    Upoznao sam Uroša pre neki dan, sjajan je lik, neupadljiv i nenametljiv, izuzetno raspoložen da sa svima popriča i našali se. Razlog zašto uopšte sada ostavljam ovaj komentar nije da bih ga uzdizao, hvalio ili bilo šta drugo, već me je jednostavno prvi komentar uznemirio, da ne kažem iznervirao! Osoba koja je taj tekst napisala očigledni misli da on poseduje neke natprirodne moći kojima preko noći može (ne znam samo kako) pomoći Srbiji… Ko prati njegov rad zna da Uroš radi razne programe edukativne prirode sa decom uzrasta do dvanaest godina. Uči ih da koriste što više mogućnosti svog mozga i da prostim povezivanjem pojmova i logikom pronalaze rešenja zadatih problema. To je po meni najbolji način da pomogne ovoj zemlji, zar ne? Čovek umnožava svoje znanje! Pa će tako za nekoliko godina Srbija umesto jednog imati na desetine ili stotine ljudi sa izuzetno visokim stepenom inteligencije…

  6. bogdan wurster bogdan wurster

    negde sam procitao da se uros slaze sa novinarom da je visoka inteligencija u srbiji bolest-ja smatram da se visoko pametni ljudi neopravdano smatraju ludacima i u srbiji i na celoj planeti,setimo se samo sidisa koji je imao najvisu izmerenu inteligenciju a proveo je pola zivota po zatvorima i ludnicama amerike!!mislim takodje da su testovi mense i slicnih organizacija glupavi ,ja bih uveo testove koji bi se iskljucivo sastojali od komp igrica ,uh bolje da sam se pravio glupim, mislili bi da sam pametan .

  7. mina mina

    Pisuci one divne i pametne knjige, Uros mnogo pomaze Srbiji, a ako su (budu) prevedene, pomazu i celom svetu.
    Da smo okruzeni samo bistrim i dobrim ljudima, svima bi nam bilo lepse. Posebno pleni nenametljiv odnos prema prirodi, pa deca pozele da ucine nesto za planetu.
    Zelimo jos pametnih i dobrih knjiga!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *