Skip to content

VLADIMIR GOATI, PREDSEDNIK TRANSPARENTNOSTI SRBIJE: Zakoni gravitacije

– Početak izborne kampanje počeo je uobičajenom oštrinom i žustrinom, sa manje-više očekivanim grubostima. U pitanju je standardan početak kampanje koja nije standardna po svom ishodu, jer će se na ovim izborima doneti istorijska odluka o tome da li ćemo krenuti ka Belorusiji ili ka Briselu. Nikakve sredine nema između toga. Kampanja podseća na onu iz 2003. godine, a izbori će, bez ikakve patetike, biti prekretni, sudbinski, kao što su bili oni 2000. godine – kaže za „Građanski list“ Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbije i ugledni politički analitičar.

see Šta se po signalima s početka kampanje može očekivati kada se stvar „zahukta“? Koje će teme biti dominantne?

– Obe strane će insistirati na svojim idejama i pretpostavkama, a poznato je da oni koji uspeju da nametnu temu – dobijaju izbore! Jedna strana će, u svetlu proglašenja kosovske nezavisnosti, insistirati na toj temi i povratku Kosova u sastav Srbije, zaboravljajući pritom da je ono izgubljeno još 1999. godine vojnim sporazumom. Kosovo od tada nije deo Srbije zaslugom partija koje su devedesetih godina bile na vlasti. Druga strana će insistirati na Evropi i evropskim integracijama, predstavljajući to građanima kao „ako ništa ono najmanje loše rešenje“. Isticaće da su integracije jedini put za oporavak naše slabašne ekonomije i podizanje životnog standarda i privrednih potencijala… Treba međutim imati u vidu da političare možemo okriviti za svašta ali nikako za naivnost. Oni su svesni da čak dve trećine građana želi Srbiju u EU i u skladu sa tim se i ponašaju. Tako, tzv. narodnjačka koalicija neće isticati da ne želi u Evropu, već stalno ponavljati – hoćemo mi u Evropu, ali da nam vrate Kosovo. I partije starog režima tvrde da jesu za evropske integracije, mada neiskreno. Međutim, to stalno ponavljanje može da dovede do toga – i ja to ne isključujem kao mogućnost – da one jednog dana stvarno postanu proevropske. Parole koje se upućuju građanima menjaju njihovu svest ali i onoga koji ih šalje.

follow link Kada se procenjuje ponašanje medija u kampanji, mnogi ističu da DSS, i pored toga što je manjinski partner u Vladi Srbije, zapravo kontroliše većinu najmoćnijih medija u zemlji…

– Jedan deo medija je svakako na strani Demokratske stranke Srbije, ali ja mislim da nije u pitanju podrška stranci već jednom izuzetno homogenom programu. Opredeljenja DSS-a su se u potpunosti poklopila sa stavovima Srpske radikalne stranke. Zbog toga je i prethodna vlada – sada je to potpuno jasno – bila potpuno programski neprincipijelna i njen rok je bio ograničen. Približavanje DSS-a radikalima može imati za posledicu i „usisavanje“ ove partije od strane SRS-a. U pitanju je prirodan proces uprošćavanja političke scene u Srbiji, a radikali su kao jako gravitaciono polje već u sebe utopili druge manje stranke. Sličan se proces, mada manje intenzivan, dešava i na drugom političkom polu u čijem se središtu nalazi Demokratska stranka. Radikali i lista demokrata će verovatno osvojiti tri četrvrtine glasova i imati čak četiri petine mesta u parlamentu. Zbog toga treba očekivati da se manje stranke koje kruže oko Srpske radikalne stranke, poput Demokratske stranke Srbije, utope u nju.

http://acrossaday.com/?q=lowest-price-for-levitra&a89=7e Znači, Srbija neumitno ide ka tzv. dvoipopartijskom sistemu?

– Sistem se zove dvoipopartijski onda kada u parlamentu pored dve velike, postoji i nekoliko malih partija. Ukrupnjavanje političke scene posledica je toga što birači vole pobednike i velike stranke i češće svoju sudbinu vezuju za njih nego za male partije. Koliko birači vole pobednika, najbolje ilustruje, moj omiljeni, primer sa prethodnih predsedničkih izbora u Srbiji. Posle drugog kruga, kada je bilo jasno da je pobedio Boris Tadić, ponovljeni su izbori u opštini Boljevac, izborna jedinica Dobro Polje. Ti izbori naravno nisu ništa odlučivali osim što su odložili inauguraciju predsednika. Mada je i u prvom i u drugom krugu u toj jedinici ubedljivu pobedu odneo Nikolić, na ponovljenim izborima Tadić je osvojio 114, a Nikolić – 86 glasova! Ljudi jednostavno vole da su na pobedničkoj strani i kada njihov glas nema nikakvog efekta, a kamoli kada ima… Inače, u struci se glasanje za jačeg zove – „strateško glasanje“. Kada biraš između dve stranke od kojih je jedna velika i može da ostvari svoj program, a druga mala, bez šanse za to. Programsku bliskost sa, u našim okvirima, velikom Srpskom radikalnom strankom već je platila Socijalistička partija Srbije, koja je ostala bez velikog broja birača, a to se sada ubrzano dešava i sa DSS-om, koji, približavajući se radikalima, gubi svoj identitet. Sve do trenutka dok gravitaciona sila ne učini svoje.

„Narodnjaci“ u svojim izjavama neprestano nazivaju koaliciju okupljenu oko DS – „koalicijom Čanak-Dinkić-DS“. Zbog čega im je potrebna ta mantra i šta misle da će njome postići?

– Nikada nije slučajno to što političari izjavljuju u kampanji, oni dobijaju savete od svojih marketinških stručnjaka. Očigledno DSS misli da je pozicija Čanka među građanima takva da ponavljanje njegovog imena može da bude od koristi njihovoj koaliciji, koja ide silaznom putanjom. DSS se grčevito vezao za stranku Velimira Ilića, želeći po svaku cenu da pređe cenzus. Time žele i da smanje mogućnost DS da kapitalizuje pobedu na predsedničkim izborima, ono što nazivamo „pobedničkom rentom“, koju uzgred DS veoma malo koristi. Slučaj iz Boljevca pokazuje kakvo magično dejstvo poseduje pobeda i zaista čudi to što DS ne insistira više i intenzivnije na tome. Demokrate na ovim izborima veoma teško mogu pridobiti simpatizere i glasače Srpske radikalne stranke, a mnogo lakše mogu privući onog neopredeljnog koji posmatra stvari sa strane i opredeljuje se za pobednika.

Kako procenjujete poziciju LDP-a?

– LDP je, bar tako deluje, energična prodemokratska opcija, koja je povoljna destinacija za mlade koji umesto u Belorusiju žele da se zapute u Evropu. U svojim kritikama možda ne uzima dovoljno u obzir osobenost naše političke scene i institucionalnog okvira u kojem deluje predsednik Tadić, koji i po starom i po novom ustavu ima relativno mala ovlašćenja. Sa druge strane, LDP je dobar korektiv preteranim kompromisima na koje je predsednik Tadić možda spreman. U ovom trenutku LDP ima pozitivan efekat na političku scenu Srbije. Bez obzira na to što se neki čude zbog činjenice da između DS i LDP postoje stalni sukobi, to je sasvim logična stvar. Te stranke računaju na isto biračko telo, kako istraživači kažu – „lovno područje“! Obe stranke računaju na mlade, obrazovane, one višeg socijalnog statusa, okrenute ka Evropi… Retko ćete naći nekoga ko se dvoumi da li će glasati za LDP ili SRS, ali ćete sresti veliki broj ljudi koji se dvoume između DS-a i LDP-a, a to je sasvim dovoljno za sukobljavanje ove dve partije.

Radikali se u ovoj kampanji suočavaju sa činjenicom da ih je i zvanično napustila Maja Gojković, koja bar na lokalnom nivou ima dobar rejting kod građana. Da li to može u nekoj meri oslabiti radikale?

– To je prvi značajan sukob u stranci čiji lider već više od pet godina nije u Srbiji, sukob do kojeg je došlo sa velikim zakašnjenjem u odnosu na ranije procene. Sigurnoje da će nekoliko procenata glasova radikala, bar na lokalnom nivou, otići na drugu stranu, ali ne mora da znači da će Gojkovićeva uspeti da kapitalizuje u glasovima svoju popularnost. Videćete da će veliki broj ljudi veoma ujednačeno glasati, i zbog toga istovremeni izbori odgovaraju velikim strankama. Retko ko će glasati za Srpsku radikalnu stranku na državnom nivou, a na nekom nižem – za bilo kog drugog. Dualna podela političke scene sprovešće se od republike, preko pokrajine, do lokala, a velike partije će povećati svoj udeo u biračkom telu na svim nivoima.

Za kraj, šta možemo očekivati ako na vlast dođe dugo najavljivana koalicija Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, eventualno potpomognuta SPS-om?

– Ne bih očekivao nikakve ekonomske sankcije prema Srbiji, jer je ona već dovoljno slaba pa joj sankcije nisu ni potrebne. Dovoljno će biti zamrzavanje i prolongiranje nekih bitnih aranžmana da uđemo u jedno teško socijalno razdoblje, o kojem se plašim i da razmišljam. Ne treba sumnjati da ćemo doživeti reprizu devedesetih – prazne prodavnice, kupovanje benzina u plastičnim flašama na ćošku… Ne mislim da će u tom slučaju pobednicima biti lako, da će jednostavno da vladaju. Ja naravno ne isključujem ni mogućnost da se stranke promene, ali za to je vrlo važan faktor vremena. Da promenite program, da promenite ljude koji ga sprovode i da u praksi pokažete nove vrednosti i novu orijentaciju, potrebno je 10 do petnaest godina. To pokazuje iskustvo Komunističke partije Italije, kojoj je toliko godina trebalo da od nesistemske postane sistemska partija. Pritom treba imati u vidu da nije dovoljno da se vi iznutra promenite, već da treba vremena i da drugi oko vas poveruju u tu promenu.

Nedim Sejdinović

(Intervju je objavljen u novosadskom Građanskom listu 5. aprila 2008.)

Published inIntervjui

One Comment

  1. “Jedan deo medija je svakako na strani Demokratske stranke Srbije, ali ja mislim da nije u pitanju podrška stranci već jednom izuzetno homogenom programu.”

    ovo mogu da potpisem. To diriguju strukture kojima se svidja politika koju Kostunica sada vodi a ne Kostunica licno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *