Skip to content

Zapis iz Bristola

Kada se spomene engleski grad Bristol, verovatno će prva asocijacija čitalaca „Dnevnika“, ali i ljudi diljem planete, biti brojni istoimeni hoteli, razastrti u gradovima Evrope i sveta, pa i na prostorima bivše Jugoslavije. Hoteli međusobno, osim imena, nemaju nikakve veze, ali bar na zapadu ovaj „brend“ označava kvalitet i sigurnost. Oni mlađi će ime Bristol odmah povezati sa sada već slavnom „bristolskom scenom“, koju čine „Mesiv atak“ (Massive Attack), „Košin“ (Kosheen), „Portished“ (Portishead), Triki (Tricky) i drugi, od kojih smo neke imali prilike da uživo slušamo i na novosadskom Exitu. Oni pak koji prate umetničku scenu, onu alternativniju, sigurno znaju ko je andergraund umetnik Benksi (Banksy), koji je svojim angažovanim grafitima po bristolskim ulicama i sokacima postao poznat širom sveta. Izložbu njegovih radova u Bristolu prošle godine posetile su desetine hiljada ljudi, koji su pristigli sa svih kontinenata.

Teško je, ipak, razumeti magičnu privlačnost ovog grada, pa i cele jugozapadne Engleske, ukoliko se ovde ne boravi, barem na kratko. Potpisniku ovih redova verovatno nikada u životu ne bi palo ni na pamet da dođe u Bristol, grad u koji se tako lako zaljubiti, da u njemu ne živi njegov brat, koji predaje na ovdašnjem univerzitetu, sa suprugom. A upravo je Univerzitet u Bristolu (University of Bristol) jedan od zaštitnih znakova ovog grada (uzgred, postoji još jedan državni univerzitet u Bristolu, manje prominentan – University of West of England). Po pojedinim istraživanjima, on spada među pet najboljih univerziteta u Britaniji i privlači mnogobrojne studente iz svih krajeva sveta. Mnogobrojne zgrade fakulteta smeštene su u elitnom delu grada Kliftonu, a Vils memorijal-toranj, svečano zdanje univerziteta, vidljiv je na skoro svim razglednicama i panoramama grada. Zahvaljujući univerzitetu, ali i razvijenoj industriji i kolonijalnoj prošlosti kraljevstva, Bristol je skoro neverovatna mešavina različitih nacija, rasa, kultura i jezika. Različitost je vidljiva skoro na svakom koraku.

Jugozapadna Engleska je, između ostalog, poznata po svom specifičnom akcentu, koji neretko zbunjuje one kojima engleski nije maternji jezik. Pritom se u samom Bristolu razvio specifičan urbani žargon (tako, recimo, ime svog grada izgovaraju „Brizl“, što se i „transkribuje“, odnosno može videti na pojedinim majicama i suvenirima kao „Brizzle“). Čak i posle dugo vremena provedenog ovde, stranci ne uspevaju da u potpunosti razumevaju ovaj akcenat i žargon, ali će svaki domicilni građanin Bristola, kada priča sa strancem ili u njegovom prisustvu, govoriti tzv. internacionalnim engleskim, pažljivo naglašavajući svaku reč. Mada za Engleze važi pravilo da nisu preterano zainteresovani da uče strane jezike, šala veli da svaki od njih govori dva jezika – lokalni i engleski za strance.

Mada ima „samo“ oko 500.000 stanovnika, Bristol zauzima ogromnu površinu, jer najveći broj stanovnika živi u kućama ili u stanovima u dvospratnim kućama. Stambene višespratnice su prava retkost, ako izuzmemo elitno naselje koje je izgrađeno tokom protekle tri godine na dokovima grada. Cene kuća i stanova su generalno prilično visoke – naravno ne mogu se porediti sa Londonom, ali i ne zaostaju baš previše za njim. Takođe, cene kuća se drastično menjaju u odnosu na deo grada u kojem želite da živite. Mada ima delova u kojem je primetno siromaštvo, generalno Bristol – za razliku od gradova srednje Engleske, koji su iskusili sve „draži“ konzervativnog liberalizma – ostavlja utisak bogatog i „fensi“ grada.

Bristol, međutim, nije grad koji može da se pohvali svojom prošlošću. Tokom 18. veka, veliki broj građana Bristola živeo je od trgovine robljem u trouglu Afrika-Engleska-Amerika. Smatra se da su bristolski moreplovci u tom veku prevezli preko pola miliona robova, a neke procene govore i o mnogo većem broju. Prilikom prekookeanske plovidbe umiralo je u proseku oko 15 odsto „sužnjih“. Do 1750. godine Bristol je bio vodeći u ovom „biznisu“ (polovina celokupne trgovine se odvijala preko ovog grada), a od te godine primat preuzima Liverpul. Dok je trajao ovaj strašni i veoma unosni posao, u Bristolu je jačao pokret koji se zalagao za oslobođenje robova. Njega su predvodili sveštenici, umetnici i intelektualci, među kojima su prednjačili pesnici Semjuel Kolridž i Vilijam Vordsvort, feministkinja Meri Karpenter, ali i sveštenik-metodista Džon Vesli. Uporedo sa kampanjom za oslobođenje robova, oni su vodili kampanju za ženska prava i celokupne društvene i političke reforme. Smatra se da je njihov doprinos bio veoma značajan za usvajanje Abolicije 1807. godine na nivou celog kraljevstva, koja je označila kraj trgovine robljem. U svakom slučaju je bio presudan uzrok zbog koga se u drugoj polovini 18. veka Bristol praktično povukao iz ovog „biznisa“ i što je u njemu već tada počela svojevrsna emancipacija robova nastanjenih u gradu, odnosno njihovo sticanje građanskih prava. Kao simbol borbe za građanska prava robova navodi se slučaj izvesnog roba pod imenom Pero Džons, po kojem danas nosi ime – glavni pešački most u gradu.

Kao i sve velike kulture, tako i engleska, ne pokušava da sakrije niti da minimizira negativnu stranu svoje istorije, pa je i trgovina robljem jedna od bitnih tema Bristola, bristolskih muzeja i umetnika. Uzmimo kao primer bristolskog „disko-pankera“ Kida Karpeta, koji je poznatu pesmu grupe Staršip („Starship“) „We Built This City“ (Izgradili smo ovaj grad) preradio u muzičku verziju bristolske istorije – „We Built This City On Slavery” (Izgradili smo ovaj grad na ropstvu).

Nisu samo trgovci robljem činili bristolske moreplovce. Mnogo pre njih, bristolska „prekookeanska legenda“ postao je slavni Džon Kabot, čiji se spomenik danas nalazi u centru grada, odmah pored galerije savremene umetnosti „Arnolfini“. Rođen je u Đenovi, pod imenom Đovani Kaboto, a 1490. godine, kao četrdesetogodišnji iskusni moreplovac, doselio se u Bristol i svoje usluge ponudio engleskom kralju Henriju VII, pod čijim pokroviteljstvom je 1497. godine prvi, pre Kolumba, stigao do glavnog kopna Amerike. Naime, Kolumbu je to uspelo tek 1498. godine, šest godina posle pristanka na Bahame. Kabot se, kako se danas smatra, iskrcao u Njufaundlendu i potom iscrtao prvu mapu severnoameričke obale od Nove Škotske do zaliva Bonavista, ali i on je, slično Kolumbu, verovao da je stigao do severoistočne obale Azije. Danas nekoliko bristolskih ulica nosi Kabotovo ime, kao i toranj koji se nalazi u centralnom gradskom parku i novi moderni tržni centar u gradskoj pešačkoj zoni.

No, pre bogate i kontroverzne istorije, strancima, posebno onima koji pristignu sa Balkana, prvo će „upasti u oči“ skoro neverovatna pažljivost koju stanovnici Bristola iskazuju jedni prema drugima. Svi se trude da na bilo koji način ne ugroze vreme i prostor, namere i kretanja drugoga, a svaki gest pažnje – kao što je malo sklanjanje u stranu, propuštanje drugoga i slično – biva nagrađen osmehom i rečima zahvalnosti. To se možda najbolje vidi u gradskom prevozu. Osim što svi strpljivo čekaju u redu da uđu u autobus, poštujući pravo prvenstva onoga ko je došao ranije ili starijih ljudi ili osoba sa invaliditetom, po izlasku autobusa putnici se obavezno zahvale vozaču na prijatnoj vožnji.

Kao i drugi engleski gradovi, i generalno gradovi zapada, Bristol je prepun parkova, onih manjih gradskih, veličine recimo Futoškog parka, do ogromnih, koji se prostiru na desetinama hektara, a koji su uglavnom smešteni po obodima šireg centra. Vreme je baš promenljivo i jedna od prvih stvari koji će stranac naučiti po dolasku u Englesku, jeste da je potrebno da se oblači „slojevito“. Moguće je naime da se u roku od nekoliko sati promene dva-tri godišnja doba. Građani Bristola koriste svaki trenutak da uživaju u lepom vremenu, pa su recimo parkovi prepuni „japija“ tokom pauze za ručak. U svojim odelima, sa kravatama, sede u parku, ćaskaju i jedu sendviče.

A kada smo već kod hrane, treba reći da se mešavina kultura i civilizacija u Bristolu jasno vidi i po mnogobrojnim restoranima najrazličitijih svetskih kuhinja. Na svakom koraku nailazite na grčke, tajlandske, karipske, marokanske, indijske, irske, meksičke, turske, kineske, autralijske, argentinske i mnoge druge restorane, iz kojih se šire vrlo inspirativni mirisi. Osim njih, tu su naravno i nezaobilazni pabovi, sa čudnim imenima („Tri kocke šećera“, „Stara vrana“…), u kojima se pije većinom „ejl“ i „sajder“. „Ejl“ je sjajno pivo, specifično za Englesku, koje se razlikuje od kontinentalnog piva (Englezi kontinentalno zovu „lager“), najrazličitijih je boja i mirisa i prilično dobro i brzo „udara“. Generalno, ova piva su gušća i malo slađa, i dobijaju se fermentacijom na visokoj temperaturi. Pre pojave „lagera“, sva piva su bila zapravo „ejl“. „Sajder“ je dosta rasprostranjeno piće u ovom delu Engleske, u pitanju je praktično neka vrsta piva od jabuke ili kruške. Na ulicama Bristola pokatkad, uveče, videćete mlade ljude koji nose, i ne samo nose, „sajder“ u plastičnim bocama od dva litra. Petkom, subotom, nedeljom i ponedeljkom (ponedeljkom valjda zbog inercije!), širi centar Bristola podseća na veliki festival ili karneval, a može se primetiti da su kod ženskog dela populacije ove sezone u modi veoma jake boje. Godine ne igraju nikakvu ulogu, u pabovima su svi ravnopravni i prisutni. Piće se služi na šanku, a hranu naručujete takođe na šanku a potom vam je donosi konobar. Osnovni parametar je broj stola, pošto su u pitanju uglavnom veoma veliki lokali. Generalno, cene hrane u pabovima, kao i u većini restorana, ne razlikuju se mnogo od novosadskih, čak su u pojedinim slučajevima i niže, dok je cena pića nešto viša. Međutim, možete naići na prodajne akcije kada pinta piva košta manje od jedne funte.

A razne prodajne akcije jesu konstanta svih prodajnih mesta u Engleskoj. Ukoliko ste pažljivi, možete uštedeti mnogo novaca, jer, svakodnevno, veliki broj određenih proizvoda ima znatnu nižu cenu. Osim običnih i uobičajenih popusta, tu su i akcije tipa „dve za jednu“, „kupiš dve – dobiješ tri“, „kupiš jednu – drugu dobiješ upola cene“, itd. Kada se „čiste“ magacini, što je čest slučaj kod prodavnica garderobe, možete naići i na sniženja i do 80-90 odsto. Za nas je poražavajuće saznanje da je hrana i garderoba u Engleskoj, kada se sve sabere i oduzme, jeftinija nego u Srbiji, a da su pritom standardi proizvoda mnogo, mnogo viši. To je još više poražavajuće ukoliko znamo da je, između ostalog i zbog nedavnog skoka funte, Engleska jedna od skupljih država u zapadnoj Evropi.

Među suvenirima Bristola nećete moći da ne primetite žute majice i šolje sa natpisima „Never mind Harvey Nicks, come to St Nics“. U pitanju je svojevrsna reklama za neobičnu pijacu u centru Bristola. „Harvey Nichols“ je naziv lanca ekskluzivnih robnih kuća, dok je pijaca St Nicholas, mesto gde se prodaje organska hrana i proizvodi ručne izrade. Osim njih tu se nalaze razni internacionalni restorani brze kuhinje, a prodaju se i nargile, rizle (Englezi uglavnom motaju duvan, pošto su cigarete izuzetno skupe), mirišljavi štapići, a svuda naokolo vas posmatraju sa slika i crteža – Bob Marli i Če Gevara.

Među suvernirima ćete primetiti i one ružičaste sa natpisom “Old market – straight street”, a u pitanju je bezazlena šala sa ovim delom grada, koji se odnedavno zove “Gay village”, a u kome se nalaze mnogobrojni LGBT barovi sa istaknutim zastavama u duginim bojama. Seksualna orijentacija nije nešto oko čega se u ovom gradu vodi rasprava, a interesantno je videti žene i muškarce koji u tradicionalnoj, orijentalnoj ili afričkoj garderobi bezbrižno prolaze kroz ovaj deo grada koji se nalazi blizu samog centra. Valjda su i oni, kao manjina, senzibilisani na različitost.

Na kraju, ne treba zaboraviti još neke detalje kada se govori o Bristolu. On je udaljen desetak kilometara od mora, tačnije od Bristolskog zaliva, sa kojim je povezan kanalima i rekom Ejvon (Avon). Kada dođete do zaliva, preko puta ćete videti Vels. Ove godine moderna gradska luka slavi 200 godina postojanja, a čitav grad je izlepljen fotografijama i skicama luke, čekajući otvaranje velelepnog, novog Muzeja grada, koji se nalazi upravo na mestu starog pristaništa. Iznad Ejvona se nalazi još jedan simbol grada – most Klifton suspenžen (Clifton Suspension Bridge), delo slavnog graditelja Isambarda Brunela. Visok je preko 400 metara i svojevremeno je bio jedan od najviših u svetu. Donedavno je bio mesto sa kojeg se relativno često izvršavalo samoubistvo, pa na njemu imate istaknute ploče sa pozivima humanitarnih organizacija da im se javite ukoliko imate nekih problema. Nedavno je na ogradama mosta postavljena visoka žica, tako da biste morali baš da se potrudite ukoliko biste željeli da skočite sa njega.

I na samom kraju, valja spomenuti najveći festival balona na svetu, koji se preko 30 godine održava u Bristolu, tokom avgusta. Skoro da je nadrealna slika grada nad kojim lete desetine ogromnih, šarenih balona sa posadom. Ovaj festival je takođe simbol Bristola, kao što su to i likovi, u Engleskoj i širom sveta popularnih crtanih filmova „Volas i Gromit“, o kojima ćemo nešto reći drugom prilikom. Kao što je to i avion „konkord“, koji je pravljen u ovom gradu. Kao što je to nobelovac Pol Dirak. Kao što su to slavni Bristolci – Keri Grant, Džon Kliz ili Bob Houp. Kao što su to…

Nedim Sejdinović (tekst je, drugačije opremljen, neznatno izmenjen i skraćen objavljen u novosadskom “Dnevniku”)

Published inNovinski clanci

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *