Skip to content

Žena koja me je godinama osvajala

Nije to bila devojka koja mi se dopala na prvi pogled, već jedna od onih žena koja osvaja godinama, temeljito i zasigurno uspešno.

Tih godina sam imao baš mnogo slobodnog vremena. Pre podne sam odlazio na basket, posle podne gledao neki film na videu, a uveče izlazio na pivo. Tako mi je otprilike proticao dan.

Ona je imala neku posebnost, nešto što ju je izdvajalo od gomile drugih devojčuraka koji su pokušavali da mi se dopadnu. Prvi put sam je video na Poljoprivrednom sajmu. Pokušavala je da se popne na neki kombajn. Sećam se toga vrlo jasno, kombajn se iz nepoznatih razloga pomerio i ona je pala. Razbila je glavu, krv je levala na sve strane. Jaukala je i zvala u pomoć, ali niko nije hteo da joj pomogne. Nisam hteo ni ja. Mislio sam, koji se kurac pela na kombajn, kada nema iskustva sa tim stvarima. Kombajni su izuzetno opasna pojava i sa njima čovek treba da zna kako da postupa. Pošto sam imao važan sastanak na koji sam već kasnio, ni do danas nisam saznao, a sve me je nekako bilo sramota da je posle priupitam, kako se ta epizoda završila, da li ju je hitna pomoć pokupila ili šta slično. Znam samo da je povelika lokva krvi ostala tu gde je stajao kombajn i kada sam se vraćao sa sastanka.

Drugi put sam je video u gradskom autobusu. Nije htela da ustane nekoj babi, koja je uporno insistirala na činjenici da ima proširene vene i da joj se svakog momenta može stvoriti tromb koji će krenuti i tako jadnu i staru, bez zdravstvenog osiguranja, usmrtiti. Pričala je baba kako tromb, ako se ne zaustavi negde usput, u nekoj veni, odlazi direktno u srce i da se srce zbuni, jer u principu nije naviklo na trombove, i jednostavno otkaže poslušnost, odnosno prestane da radi. U boljem slučaju, čavrljala je baba, tromb ode u mozak i napravi takav pičvajz u njemu da ti se smuči i Slobodan Milošević i državna televizija zajedno. Ona nije htela da ustane ni kada ju je baba udarila kišobranom i prosula joj jogurt na glavu. Nije htela da ustane ni kada joj je baba iščupala minđušu i počela joj čupati kosu. Ta smirenost i to poverenje u sebe kod nje već tada su mi imponovali, mada sam, sećam se, u tim trenucima stao na babinu stranu i rekao joj: “Sram te bilo, đubre jedno, videću tebe kad ostariš, ako uopšte ostariš!” Sećam se i toga da me je samo pogledala sa smeškom na licu. Taj njen osmeh krio je neku tajnu.

Treći put smo se sreli u Vrnjačkoj banji. Ona je došla sa majkom koja je bolovala od kolere, a ja sam doveo oca koji je patio od išijasa. Taj naš susret, ključni susret, zbio se u mrtvačnici, kada je njoj umrla majka, a meni otac. Život je čudan i desilo se da njena majka i moj otac umru takoreći u istom momentu. Gledali smo kako da ih zajedno prebacimo do Novog Sada, da bi prošli jeftinije. Pošto je kombi koji smo bio poprilično sitan, pa nismo mogli da u njega uguramo dva kovčega, tela smo strpali u jedan. Ona je tada, tako smirena, rekla: “Neće im smetati!” I zaista im ne bi smetalo da moj otac nije usput, nenadano dabome, oživeo i počeo da urliče kako kakav konj. Teško je bilo objasniti mu zašto se našao u kovčegu sa nepoznatom mrtvom ženom, ali je Ona tada preuzela stvar u svoje ruke. Poljubila ga je nežno i rekla mu: “Važno je da ste vi živi!” I tada je tajanstven osmeh zaigrao na njenom licu.

Odlučio sam tada da je podrobnije upoznam. Čim smo došli u Novi Sad, kovčeg odneli njenoj kući, oca ostavili da ga čuva, otišli smo na ručak u restoran “Fontana” u Pašićevoj ulici. Tog dana, gle koincidencije, mnogi ljudi koji su jeli u “Fontani” bili su zaraženi trihinelozom, ali mi smo se izvukli pošto smo jeli piletinu sa roštilja. Dok je glodala pileće krilce, i dok joj se mast slivala niz bradu, shvatio sam: osvojila me je potpuno i zauvek. Posle smo otišli na pljeskavice i dugo sedeli na klupi u Dunavskom parku.

Dodirnuo sam joj ruku. Ona ju je povukla. Onda sam joj dodirnuo nogu. Ona je vrisnula. Napokon, počeo sam da je svlačim. Sada je ućutala i počela da uživa.

Danas je ona moja žena. Imamo dva sina. Oba su kratkovida, a jedan je i klempav. Ona danas ima stodvadeset kila. Ima ogromne sise, koje ja u dugim toplim noćima volim da milujem. Ona me je osvojila. Jednom zauvek. Šta da vam kažem.

Nedim Sejdinović

 

Published inPriče

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *